Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 130/10
23.06.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr.M. L.,  zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 168/10 od 26.3.2010. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-46/10 od 5.2.2010. godine, u sednici veća održanoj 23.6.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

 

                        UVAŽAVA SE zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 168/10 od 26.3.2010. godine kao osnovan i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-46/10 od 5.2.2010.godine povređen krivični zakon iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i 369. tačka 3. ZKP u korist okr.M. L..

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Presudom Okružnog suda u Kruševcu K. 168/08 od 3.4.2009.godine okr.M. L. oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci.

 

                        Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu  je presudom Kž1-46/10 od 5.2.2010.godine, delimičnim uvaženjem žalbe branioca i po službenoj dužnosti preinačio prvostepenu presudu tako što je radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravno kvalifikovao kao krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 2. KZ i za to delo okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, dok je u preostalom delu žalbu branioca odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

 

                        Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 168/10 od 26.3.2010.godine, protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu,  zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da su drugostepenom presudom učinjene navedene povrede u korist okr.M. L..

 

                        Branilac okrivljenog adv.R. V., podneo je odgovor na zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, sa predlogom da se isti odbije kao neosnovan.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u prisustvu branioca, adv.R. V. i u odsustvu uredno obaveštenih zamenika Republičkog javnog tužioca i okr.M. L., na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

 

                        Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepeni sud, pravnom kvalifikacijom radnji okr.M. L., za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, kao krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ, primenio krivični zakon koji se nije mogao primeniti i time učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. tačka 3. ZKP.

 

                       

 

                        Naime, prvostepenom presudom okr.M. L. oglašen je krivim zbog toga što je neovlašćeno proizvodio opojnu drogu marihuanu, tako što je zasadio deset semenki biljke „canabis“, koje je potom obilazio, a kada su dostigle određenu zrelost, sa istih je ubirao listove, koje je potom sušio i koristio za upotrebu. Na ovaj način, okrivljeni je ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud.

 

                        Međutim, drugostepeni sud, iako u potpunosti prihvata činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, nalazi da je okrivljeni izvršio krivično delo iz člana 246. stav 2. KZ.

 

                        Ovakav pravni stav drugostepenog suda je pogrešan, jer se radnje koje je preduzeo okrivljeni ne mogu tretirati samo kao uzgoj biljaka. Pod uzgojem biljke podrazumevaju se radnje koje se odnose na setvu i  negu biljke do njenog biološkog zrenja i okončanja vegetacije, ali se pod uzgojem biljke, u smislu odredbe člana 246. stav 2. KZ ne mogu smatrati dalje radnje koje je preduzeo okrivljeni, odnosno, ubiranje listova koje je zatim sušio, usitnjavao i time dobio novi proizvod podoban za konzumaciju – opojnu drogu marihuanu koju je konzumirao pušenjem pripravljenih cigareta. Prema tome, radnje okrivljenog ni u kom slučaju se ne mogu podvesti pod pojam uzgoja biljke već pod pojam proizvodnje opojne droge marihuane – član 246. stav 1. KZ.

 

                        Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 2. KZ – neovlašćeno uzgajanje maka ili psihoaktivne konoplje ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga, predviđena je kao samostalno krivično delo Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu 11.9.2009.godine, a ta radnja je do tada suštinski potpadala pod stav 1 člana 246. KZ, pri čemu je intencija zakonodavstva očigledno bila da se privilegovano sankcioniše sam uzgoj biljaka koje se inače, uz ovlašćenje odnosno odobrenje nadležnog organa pod zakonom propisanim uslovima i mogu uzgajati, a koje biljke, same po sebi, bez dodatnih radnji nisu podobne za konzumaciju.

 

                        U konkretnom slučaju, okrivljeni je biljke uzgajao bez ovlašćenja, ali je preduzeo i dodatne radnje kojima je došao u fazu proizvodnje i dobio supstancu koja predstavlja opojnu drogu, te je time ostvario sva bitna obeležja bića krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ.

 

                        Osim navedene povrede iz člana 369. tačka 3. ZKP, drugostepena presuda doneta je i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer drugostepeni sud u svojoj odluci, na više mesta na strani 3 obrazloženja navodi kao nesumnjivo, da je okrivljeni proizvodio opojnu drogu (a ne uzgajao), a zatim vrši prekvalifikaciju dela okrivljenog na član 246. stav 2. KZ. Pri tome, drugostepeni sud uopšte ne navodi razloge iz kojih je zaključio da se u konkretnom slučaju radi o uzgoju a ne o proizvodnji opojne droge, već daje potpuno nerazumljive i nejasne razloge u vezi sa pravnom kvalifikacijom, navodeći da je u skladu sa članom 5. stav 2. KZ primenjen „blaži zakon“ – član 246. stav 2. KZ umesto člana 246. stav 1. KZ, koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

 

                        Nalazeći, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, Vrhovni kasacioni sud je, shodno odredbi člana 425. stav 2. ZKP, utvrdio da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okrivljenog M. L., ne dirajući u pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev podignut.

 

Zapisničar - savetnik                                                          Predsednik veća

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                sudija

                                                                                                        Nevenka Važić,s.r.