.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 61/2018
30.01.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela silovanje iz člana 103. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog adv. Živka Dedovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1546/16 od 16.06.2017. godine i Kž3 19/17 od 10.11.2017. godine, u sednici veća održanoj 30.01.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1546/16 od 16.06.2017. godine i Kž3 19/17 od 10.11.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 157/16 od 03.10.2016. godine, okrivljeni AA, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP oslobođen je od optužbe za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. KZ.
Odlučujući o žalbi Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Apelacioni sud u Beogradu je presudom Kž1 1546/16 od 16.06.2017. godine, usvajanjem žalbe VJT, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog AA oglasio krivim zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. KZ i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od dve godine sa uračunavanjem vremena koje je proveo u pritvoru od 22.09. do 23.09.2009. godine.
Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, je presudom Kž3 19/17 od 10.11.2017. godine, usvojio žalbu branioca i preinačio presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1546/16 od 16.06.2017. godine u pogledu pravne ocene dela, odluke o krivičnoj sankciji i uračunavanja vremena provedenog u pritvoru, tako što je radnje okr. AA, za koje je drugostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao krivično delo silovanje iz člana 103. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, za koje je okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 22.09. do 23.09.2009. godine kao i vreme provedeno u pritvoru od 06.10. do 06.11.2009. godine, a žalbu branioca u preostalom delu odbio kao neosnovanu i drugostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu, branilac okrivljenog, adv. Živko Dedović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. uvezi stava 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, obe presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1. član 439. tačka 1. do 3. i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Iako branilac okrivljenog zahtev podnosi zbog povrede zakona, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. U obrazloženju zahteva branilac ukazuje na nesaglasnost između izreke i obrazloženja pobijanih presuda u pogledu načina izvršenja predmetnog krivičnog dela kao i u pogledu utvrđenja odlučnih činjenica vezanih za postojanje sile i pretnje, čime u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP.
Osim toga, branilac u zahtevu iznosi sopstvenu verziju kritičnog događaja, kao i sopstvenu ocenu iskaza oštećene i polemiše sa ocenom izvedenih dokaza od strane sudova u redovnom postupku, čime u suštini osporava činjenično stanje utvrđeno drugostepenom i potvrđeno trećestepenom presudom.
Kako se, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti ne može podneti zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Dragana Vuksanović,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
