Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je donošenjem pobijanih presuda učinjena povreda člana 16. stav 5. ZKP, tj. povreda procesnog načela in dubio pro reo, jer smatra da postoji sumnja u pogledu odlučne činjenice - da su okrivljeni oborili stabla u šumi oštećenog, a koja činjenica predstavlja obeležje krivičnog dela šumska krađa, i čije postojanje, prema navodima zahteva, sud nije mogao utvrditi sa stepenom izvesnosti.

Pored toga, branilac u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju zahteva navodi da izvedeni dokazi, i to odbrane okrivljenih, koji u celosti negiraju izvršenje krivičnog dela, kao i iskazi svedoka, da niko od istih nije video okrivljene kako radi krađe obaraju stabla u šumi oštećenog, jasno ukazuju da se utvrđeno činjenično stanje, ne može podvesti pod zakonski opis krivičnog dela šumska krađa, s obzirom da je obaranje stabala obeležje ovog krivičnog dela, te bez ostvarenosti svih elemenata, nema ni tog krivičnog dela. U konkretnom slučaju, prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog bi se eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela krađa, ali ne i krivičnog dela šumska krađa, jer nema dokaza da su okrivljeni kritičnom prilikom oborili stabla u šumi oštećenog.

Iznetim navodima, branilac formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka1) ZKP, ukazujući istovremeno i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, iako je tako ne označava, ali po oceni ovog suda, isti suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, i na sopstvenoj verziji utvrđenog činjeničnog stanja, izvodi zaključak u pogledu pravne kvalifikacije.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić