Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima, protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva, tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Stanojevića, advokata Branka Dimića, nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog ukazano je na to da drugostepeni sud nije dao jasne i valjane razloge za svoju odluku, da se odluka suda ne može zasnivati na indicijama, zatim da prvostepeni sud nije na pouzdan način utvrdio stanje stvari pre donošenja odluke o pritvoru, da isti nije „precizno“ utvrdio da li je nedolazak okrivljenog na glavni pretres zakazan za 09.06.2017. godine, bio opravdan ili ne, kojim navodima se, po oceni ovog suda, ukazuje da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i da je u istima pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić