Praksa Evropskog suda za ljudska prava

Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija jednak je broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Evropska konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garancija koje priznaje svaka država članica. Konvenciju je, uz protokole koji regulišu istovetnu materiju, ratifikovala i Republika Srbija.

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) primenjuje u svom radu Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Zadatak Suda je da obezbedi da države članice poštuju prava i garancije koje su date Konvencijom. Sud to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu. Presude su obavezujuće a država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa odlukom Suda.

Sektor za zastupanje Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava