U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici iz porodičnih odnosa tužilje AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Mirjana Savić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Sofija Španović, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 7/18 od 10.01.2018. godine, na sednici održanoj 19.04.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 7/18 od 10.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Staroj Pazovi, presudom P2 135/17 od 16.10.2017. godine, odredio je mere zaštite od nasilja u porodici, tako što je zabranio tuženom približavanje tužiljama na udaljenosti manjoj od deset metara, kao i pristup na istom rastojanju u prostor oko njihovog mesta stanovanja i mesta rada na udaljenosti manjoj od 10 metara za tužilju AA, osim u situacijama preuzimanja i vraćanja dece, prilikom komunikacije za potrebe maloletne dece u odnosu na tužilju AA (stav prvi izreke). Zabranio je tuženom svako dalje uznemiravanje tužilja i naložio da se uzdržava od svakog bezobzirnog i zlonamernog ponašanja koje ugrožava duševno zdravlje i spokojstvo tužilja, vređanjem, slanjem poruka, nevezano za dogovor u vezi maloletne dece (stav drugi izreke). Navedene mere zaštite od nasilja u porodici odredio je u trajanju od godinu dana, sa mogućnošću da se iste produže, sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih su mere određene (stav treći izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiljama troškove parničnog postupka u iznosu od 174.375,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od pravnosnažnosti presude (stav četvrti izreke). Odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka (stav peti izreke).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž2 7/18 od 10.01.2018. godine, delimično je usvojio, delimično odbio žalbu tuženog, tako što je preinačio presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 135/17 od 16.10.2017. godine, u delu kojim je obavezan tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos naknade troškova parničnog postupka i odbio zahtev tužilja za isplatu zakonske zatezne kamate obračunate na iznos od 174.375,00 dinara, za period od pravnosnažnosti do dana izvršnosti presude, dok je u preostalom pobijanom a nepreinačenom delu odluke o glavnoj stvari i troškovima prvostepenog parničnog postupka potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA i tuženi su zaključili brak 17.09.2011. godine i u tom braku dobili dvoje dece, ... godine i ... godine. Tužilja AA i tuženi su u početku živeli u kući kod tužilje BB, majke tužilje AA u ..., da bi potom od 2015. godine supružnici sa svoje dvoje dece prešli da žive u kući tuženog, ul. ... br. ... Do nasilja je prvi put došlo u februaru 2013. godine, kada je posle bračne rasprave tuženi uhvatio tužilju AA za džemper i gurnuo je u kupatilo, posle čega je nasilje ponovo ispoljeno jula 2014. godine, kada je tuženi uhvatio tužilju AA za vrat, tako da joj je ostalo crvenilo na vratu, a koje događaje tužilja nije prijavila policiji zbog pretnji tuženog da će joj oduzeti decu i obećanja da će svoje ponašanje korigovati i da neće više činiti nasilje. Nasilje se ponovilo 26. marta 2015. godine, kada je tuženi posle verbalnog sukoba sa suprugom udario šamar tužilji, uhvatio je za vrat i preneo u drugu sobu, što je sve činio pred decom koja su počela da plaču, posle čega je tužilja pozvala svoju majku koja je događaj prijavila policiji. Krajem marta 2017. godine, došlo je do faktičkog prekida zajednice, a poslednja scena nasilja odigrala se 02. aprila, kada je tužilja u parku saopštila tuženom da želi razvod, posle čega je tuženi po prethodnom dogovoru sa tužiljom, u večernjim satima doveo decu u kuću tužiljine majke BB, gde je čuvši razgovor između tašte i dece, ušao u kuću, nazvao taštu pogrdnim imenom, viknuo da deca izađu napolje, udario po licu tužilju BB, a tužilju AA koja je tom prilikom držala mlađu ćerku u naručju odgurnuo usled čega je pala. Povodom navedenog događaja, kontaktirana je PS ..., obavešten je dežurni radnik CZSR i dežurni radnik Službe hitne pomoći u Domu zdravlja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovoga suda, pravilno su određene mere zaštite od nasilja u porodici, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, zbog čega nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, pravilan je zaključak da u radnjama tuženog ima obeležja nasilja u porodici u smislu člana 197. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br.18/05, 72/11 i 6/15), zato što je opisanim ponašanjem tuženog prema tužiljama bio ugrožen telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilja, zbog čega su pravilno određene mere zaštite od nasilja u porodici u smislu člana 198. Porodičnog zakona.

Isto tako, nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda ni navodi revizije kojima se ukazuje da se u konkretnoj situaciji radi o poremećenim odnosima u kojima tužilja AA i tuženi pokazuju izvestan stepen netolerancije i netrpeljivosti, pa da se ne može govoriti o ponašanju koje preduzima samo jedan član porodice.

Pri tome, kako se odbija kao neosnovana revizija tuženog i navodi iz revizije nisu od uticaja na drugačiju odluku ovoga suda, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić