Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 30.09.2006. godine u kome je rođeno dvoje maloletne dece VV ... godine i GG ... godine. Bračni odnosi stranaka poremećeni su zadnjih pet godina. U oktobru 2015. godine tuženi je imao saobraćajnu nezgodu usled čega je …, a oporavak je trajao više meseci. Po otpustu iz bolnice, za vreme trajanja kućnog lečenja tuženi je krivio tužilju za saobraćajnu nesreću što su činili i njegovi roditelji. Pošto tužilja više nije mogla da trpi stalne kritike upućene od tužioca i njegovih roditelja napustila je bračnu zajednicu. Kada se vratila po decu, majka tuženog je odbila da ih preda. O tome je tužilja obavestila PU ... .

Tužilja je završila ... školu, zaposlena je u ... u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od 35.000,00 dinara. Živi u roditeljskoj kući sa roditeljima i bratom. Kuća je petosobna, komforna i opremljena potrebnim nameštajem. Porodica obrađuje 10 hektara zemlje u njihovom vlasništvu. Tuženi je završio srednju ... školu i Fakultet ... . Zaposlen je u ... . Kod tuženog nije prisutan ispad u okviru bilo koje psihičke funkcije. Po faktičkom prestanku zajednice živi sa decom i roditeljima u roditeljskoj kući. Mesečno zarađuje 55.000,00 dinara. Kuća je veličine petosobnog komfornog stana opremljena potrebnim nameštajem. Deca imaju svoju sobu. Porodica obrađuje 24 jutra zemlje u vlasništvu.

Maloletni VV pohađa četvrti, a maloletna GG drugi razred osnovne škole. Fizički su dobro razvijeni sa prosečnim intelektualnim sposobnostima bez uočenih simptoma poremećaja razvoja. Komunikativni su i veseli, vezani za oba roditelja i za članove njihovih širih porodica, imaju pozitivnu sliku o oba roditelja. Ukupne potrebe maloletne dece na mesečnom nivou iznose po 10.000,00 dinara.

Centar za socijalni rad ''DD'' ... u svom stručnom mišljenju izjasnio se da je tuženi pokazao ozbiljne propuste u vršenju roditeljskog prava od kada deca žive sa njim i da nema pozitivan stav prema ličnom kontaktu maloletne dece sa majkom i stalno ga ometa. Mesec dana od prestanka zajednice, majci nije dozvoljavao da viđa decu i tek je posle uključivanja Centra za socijalni rad kontakt ponovo uspostavljen i odvijao se do letnjeg raspusta. Tokom ovog perioda pokušavao je da uskrati kontakt navodeći da deca imaju obaveze.S obzirom na to da nije dozvolio da deca deo školskog raspusta provedu kod majke, sud je privremenom merom od 13.07.2015. godine regulisao kontakte koji su se odvijali neometano do oktobra 2016. godine od kada mal. VV počinje da govori da neće da ide kod majke. Tuženi počinje da uskraćuje kontakte navodeći da deca neće da idu, da je nemoćan da ih natera da to učine i ne želi da ih tera iz kuće. U Centru su tužilji date instrukcije kako da ostvari svoje pravo preko krivičnog postupka i izvršen je pritisak na oca preko advokata upozorenjem da je uskraćivanje održavanja ličnih kontakata sa majkom element za lišenje roditeljskog prava, kao i da će prema njemu biti određene mere korektivnog nadzora i u vršenju roditeljskog prava. Posle toga su lični kontakti dece i majke ponovo uspostavljeni. Tuženi ima potrebu da za vreme boravka dece kod majke ima stalnu kontrolu nad decom. Maloletnog VV više puta zove telefonom, traži da se udalji od ostalih ukućana, kako bi sa njim na miru razgovarao, prolazi kolima kroz ulicu, traži od dece da ih vidi, što sve ima za cilj da se deca ne opuste tokom boravka kod majke. Tuženi vrši i emocionalni pritisak na decu. Kod dece su uočeni znaci uticaja očevih stavova i postupaka na način kako deca percipiraju aktuelnu situaciju. Deci od strane oca je dat zadatak i jasna uputstva o tome šta treba da kažu organu starateljstva i oba deteta su ozbiljno shvatili svoju ulogu. Nametnuto im je u negativnom kontekstu da pričaju o majci i načinu na kojima ona brine o njima. Deca su se u razgovoru izjasnila da žele da žive kod oca, što je posledica uticaja roditelja sa kojim žive i želja dece da mu udovolje i ispune njegova očekivanja. Vreme provedeno kod majke ne predstavlja napor. Kod tuženog postoje nesposobnosti da prepozna potrebe dece i negira svoj uticaj na decu što ukazuje na nepostojanje kapaciteta za promenu, pa bi poveravanjem dece ocu i lični kontakti dece i majke bili pod znakom pitanja i vremenom bi došlo do njihovog otuđenja. Više puta u Centru za socijalni rad, tuženi je saopštio da ukoliko mu se deca ne povere, on ih više neće viđati što je poigravanje sa separacijom i sa sigurnošću se može tvrditi da su deca ocu sredstvo, a ne cilj roditeljstva. Tužilja želi da joj se deca povere i izražava spremnost da učini sve što je potrebno da bi deca živela kod nje. Pokazuje veći stepen empatije od oca, odlično prepoznaje situaciju u kojoj se deca nalaze, zna da im je teško, ne zamera im što su grubi prema njoj i odbijaju da odlaze kod nje. S obzirom na sve navedeno, a pre svega na uzrast dece i procenu podobnosti roditelja Centar za socijalni rad je dao mišljenje da se maloletna deca povere majci koja neće opterećivati njihov individualni razvoj za razliku od oca gde se ne može sa sigurnošću predvideti do čega bi mogao da dovede njegov negativan uticaj. Centar je i predložio model viđanja koji je nižestepenim presudama određen kao najadekvatniji i najsvrsishodniji.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužilji dodelili samostalno vršenje roditeljskog prava, a tuženog obavezali na izdržavanje i uredili način održavanja ličnih odnosa maloletne dece i tuženog.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se pobija odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava.

Prilikom donošenja odluke o tome ko će samostalno vršiti roditeljsko pravo u obzir se uzima najbolji interes deteta (član 6. Porodičnog zakona). Po mišljenju Centra za socijalni rad, koji su nižestepeni sudovi u potpunosti prihvatili kao stručan i objektivan, deca treba da budu poverena majci, uprkos njihovom izjašnjenju da žele da žive sa ocem. Po pravilnom zaključku nižestepenih sudova, sud nije obavezan da odluči u skladu sa mišljenjem i željom maloletnog deteta, sve i pod uslovom da je autentično formirano (a u ovom slučaju je utvrđeno da ovo mišljenje nije autentično već da je instruisano od strane oca) ukoliko ono nije u skladu sa njegovim najboljim interesom. Mišljenje dece je ocenjeno na adekvatan način, ali su na osnovu svih izvedenih dokaza, a pre svega nalaza i mišljenja veštaka kao i Centra za socijalni rad, sudovi zaključili da se deca nalaze pod instrukcijama oca i da je izražena njihova potreba da mu udovolje kao i da tuženi pokušava da umanji roditeljsku podobnost majke, da svojim zahtevima prema deci dodatno otežava i da ih koristi kao sredstvo, kao i da negativno utiče na decu jer majku predstavlja u negativnom svetlu i instruiše njihovo ponašanje kada odu kod nje, što je činio i kada su deca dolazila pred radnike Centra za socijalni rad. Upravo ceneći sve ove činjenice, kao i uzrast maloletne dece, a imajući u vidu da je tužilja roditelj koji je podoban za vršenje roditeljskog prava, sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su decu poverili na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Pravilno su procenjene i mesečne potrebe dece i tuženi obavezan da doprinosi njihovom izdržavanju na osnovu čl. 160-164. Porodičnog zakona Republike Srbije, a način održavanja ličnih odnosa određen je u skladu sa datim nalazom Centra za socijalni rad.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić