U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Borislav Perović, advokat u ..., protiv tuženog „BB“, ..., čiji je punomoćnik Miodrag Filipović, advokat u ..., radi proglašenja nedopustivosti izvršenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2504/15 od 24.09.2015. godine, u sednici održanoj 07.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tuženog i PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2504/15 od 24.09.2015. godine u preinačujućem delu, tako što se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Somboru P 1381/13 od 05.03.2015. godine, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za proglašenje nedopustivosti izvršenja i za odluku o troškovima postupka (stavovi dva i tri izreke).

Revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2504/15 od 24.09.2015. godine u preostalom delu SE ODBACUJE kao nedozvoljena.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 185.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1381/13 od 05.03.2015. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo pravni posao zaključen između parničnih stranaka koji se odnosi na kupovinu terenskog vozila marke „...“ ... ..., ranijih registarskih oznaka ..., godina proizvodnje 2007. godine, snage 126 kv, označenog broja šasije i broja motora, sive metalazirine boje C4, za kupoprodajnu cenu od 1.295.556,23 dinara, po osnovu računa broj … od 10.01.2011. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca radi proglašenja da je nedopušteno izvršenje na ovom terenskom vozilu bliže opisano u stavu prvom izreke, a koje je popisano na zapisniku o popisu i proceni Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu I 805/11 od 29.06.2011. godine. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.639,00 dinara u paricionom roku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2504/15 od 24.09.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužioca i navedena prvostepena presuda je ukinuta u pobijanom usvajajućem delu kojim je utvrđeno da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo pravni posao zaključen između ovde parničnih stranaka koji se odnosi na kupovinu navedenog terenskog vozila marke „...“ označenih identifikacionih naznaka, za kupoprodajnu cenu od 1.295.556,23 dinara, po računu broj … od 10.01.2011. godine (stav 1 izreke). Stavom drugim izreke, navedena prvostepena presuda je preinačena u pobijanom odbijajućem delu i u delu odluke o troškovima postupka (stavovi 2. i 3. izreke) tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je proglašeno kao nedopušteno izvršenje na navedenom terenskom vozilu marke „...“, koje je popisano na zapisniku o popisu i proceni Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu I 805/11 od 29.06.2011. godine, a tuženi obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 73.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 22.500,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u celosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Baveći se pre svega ocenom dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu člana 410. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena u delu kojim je prvostepena presuda ukinuta u pobijanom usvajajućem delu (stav prvi izreke) jer tuženi nema pravni interes za podnošenje revizije u pogledu ove odluke u smislu člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, u situaciji kada je ovom odlukom donetom u smislu člana 393. stav 1. ZPP odlučeno po žalbi tužioca izjavljenom protiv prvostepene presude u tom delu u kojem je prvostepeni sud prekoračio tužbeni zahtev (jer tužilac taj zahtev nije ni postavio).

Iz izloženog razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP u preostalom delu u kojem se pobija revizijom, na osnovu noveliranog člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2. tačka2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 211. ZPP, na koju se revizijom neosnovano ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predmetno terensko vozilo „...“, registarske oznake ..., bilo je registrovano na preduzeće „VV“, ..., čiji je direktor i jedini član bio GG koji je sin ovde tužioca. Ovo preduzeće je donelo odluku 10.01.2011. godine o prodaji opreme koja se odnosi i na predmetno terensko vozilo i istog dana ga je prodalo tužiocu na osnovu računa … za iznos od 1.295.556,23 dinara. Tužilac AA ovu kupoprodajnu cenu nije uplatio na račun preduzeća, već na ruke GG, koji taj novčani iznos nije uplatio na račun preduzeća koji je bio u neprekidnoj blokadi od 15.12.2008. godine do 14.07.2011. godine. Dana 18.01.2011. godine, Privredni sud u Somboru je doneo rešenje St 9/2011 o pokretanju prethodnog stečajnog postupka nad stečajnim dužnikom „VV“, ..., pa je nakon pribavljanja izveštaja kojim je konstatovano da ovo preduzeće ne poseduje pokretnu ili nepokretnu imovinu koja bi mogla ući u stečajnu masu (jer su pokretne stvari odlukom od 10.01.2011. godine otuđene, pre pokretanja stečajnog postupka) doneo rešenje kojim je otvoren i istovremeno zaključen postupak stečaja nad navedenim stečajnim dužnikom.Rešenjem Osnovnog suda u Somboru, Sudska jedinica u Apatinu I 805/11 od 27.05.2011. godine, dozvoljeno je izvršenje radi namirenja novčanog potraživanja po predlogu ovde tuženog kao izvršnog poverioca protiv GG kao izvršnog dužnika, a na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Osnovnog suda u Somboru P 3182/10 od 28.01.2011. godine, između ostalog i popisom, procenom i prodajom svih pokretnih stvari koje se nalaze u posedu izvršnog dužnika u ... u ulici ... .... Nakon što je izvršnom dužniku uručio rešenje o izvršenju, sudski izvršitelj je na zapisniku 29.06.2011. godine, izvršio popis terenskog vozila i isto vozilo predao na čuvanje izvršnom poveriocu, zajedno sa saobraćajnom dozvolom i ključevima. Ovde tužilac je 30.06.2011. godine, izjavio prigovor kao treće lice, tražeći da se proglasi nedopuštenim izvršenje popisom predmetnog terenskog vozila, zbog čega je upućen da pokrene parnični postupak protiv izvršnog poverioca radi proglašenja izvršenja nedopuštenim.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i činjenice da je predmetno vozilo prodato tužiocu 10.01.2011. godine, a da isplata kupoprodajne cene nije izvršena uplatom na račun prodavca - preduzeća koje je bilo u blokadi, već na ruke njegovog direktora GG, prvostepeni sud je našao da je takav pravni posao -ugovor o prodaji, suprotan prinudnim propisima i to članu 46. Zakona o platnom prometu, kojim se zabranjuje izmirenje novčanih obaveza za pravna lica čiji su računi blokirani, zbog čega je takav pravni posao ništav u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pa je po službenoj dužnosti utvrdio njegovu ništavost (kao u stavu prvom izreke). Sledom toga je zaključio da u toj situaciji ništavog odnosno nepostojećeg pravnog posla na osnovu kojeg je postao vlasnik spornog vozila, da tužilac nema pravni interes da se u ovom postupku utvrdi nedopustivost izvršenja, zbog čega je odbio ovaj tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je u pobijanoj presudi zauzeo suprotno pravno stanovište u pogledu pobijane odluke o proglašenju izvršenja na predmetnom terenskom vozilu nedopuštenim, nalazeći da iz člana 32. stav 4. Zakona o pravnom prometu, proizlazi obaveza pravnih lica da za plaćanje u dinarima otvore tekući račun, kod banke, iako mogu primati i isplatu u dinarima u gotovom novcu, ali uz obavezu da taj novac u zakonom propisanom roku od sedam radnih dana uplate na svoj bankovni račun. Iz tog razloga smatra da plaćanje izvršeno u gotovini pravnom licu nije protivno prinudnim propisima, niti ispunjenje novčane obaveze učinjene na taj način, predstavlja razlog za apsolutnu ništavost pravnog posla koji predstavlja osnov za ispunjenje te obaveze. Propust pravnog lica da primljeni dinarski iznos na ime kupoprodajne cene za vozilo, uplati na svoj račun u zakonom predviđenom roku nije od uticaja na pravno dejstvo ugovora o kupoprodaji, već eventualno za postojanje prekršajne ili neke druge odgovornosti tog pravnog lica, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev tužioca kao vlasnika predmetne pokretne stvari koja je u državini izvršnog dužnika i predmet je izvršnog postupka, za nedopustivost izvršenja u smislu člana 85. ZIO.

Izloženo stanovište drugostepenog suda se ne može prihvatiti jer odluka preduzeća „VV“ ... od 10.01.2011. godine i račun … od istog datuma, sa iznosom kupoprodajne cene koja je isplaćena na ruke direktoru GG, a ne na račun ovog preduzeća koji je bio u neprekidnoj blokadi, nisu isprave podobne za sticanje prava svojine na pokretnoj stvari u smislu člana 34. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa jer osnov za sticanje prava svojine na predmetnom motornom vozilu je pismeni ugovor o kupoprodaji, overen od strane suda ili drugog nadležnog organa, koji je pravni osnov za registraciju i prenos prava svojine na ovoj pokretnoj stvari, prema članu 11. tada važećeg Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila („Sl. glasnik RS“, br.69/10, sa izmenama i dopunama). Pored toga, postojanje navedene odluke i računa preduzeća od 10.01.2011. godine, u kontekstu nepostojanja pismenog dokaza o tome da je to pravno lice uplatilo kod banke ugovorenu kupoprodajnu cenu na račun preduzeća u zakonskom roku iz člana 32. stav 4. u vezi člana 3. Zakona o platnom prometu („Sl. list SFRJ“, broj 03/02 i 05/03) „Sl. glasnik RS“, broj 43/04, sa izmenama i dopunama) na način suprotan za obavljanje transakcija pravnih lica, od uticaja je i za ocenu ispunjenosti tužiočeve obaveze kao kupca po osnovu navedenih pismena.

Sledom izloženog, ovaj sud smatra da tužilac na osnovu navedenih pismena koja ne predstavljaju valjani pravni osnov za kupoprodaju ove pokretne stvari, nije postao vlasnik predmetnog terenskog vozila, zbog čega u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana u to vreme važećeg 73. Zakona o izvršnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 125/04), za proglašenje nedopuštenim izvršenja na predmetnoj pokretnoj stvari koja je u posedu izvršnog dužnika GG, u navedenom izvršnom postupku koji se vodi radi namirenja potraživanja izvršnog poverioca – ovde tuženog.

Pravilno je doneta odluka o naknadi troškova prvostepenog postupka na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz ovog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke ove presude na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je tuženi uspeo u ovom revizijskom postupku, to mu pripadaju traženi troškovi na ime sastava revizije u opredeljenom iznosu od 22.500,00 dinara, prema važećoj AT i na ime takse na reviziju od 65.000,00 dinara i takse za odluku po reviziji od 97.500,00 dinara, sve prema važećoj TT, pa je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić