.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 824/2017
05.07.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Spasić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „BB“ selo ..., Opština ..., koga zastupa direktor škole VV, sa punomoćnikom Biljanom Dimitrov, advokatom iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1903/16 od 08.12.2016. godine, u sednici održanoj 05.07.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1903/16 od 08.12.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 841/15 od 05.04.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene br. ... od 07.08.2015. godine, kojim je tužiocu prestao radni odnos kod tužene sa 08.08.2015. godine, te da se tužena obaveže da tužioca vrati na rad i radno mesto profesora ... odnosno poslove i zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima. Drugim stavom izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi prema tuženoj da je tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tužene na poslovima i radnim zadacima profesora ... i da se tužena obaveže da sa tužiocem zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, te da istog rasporedi na radne poslove i zadatke profesora ... . Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj plati troškove parničnog postupka u iznosu od 62.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate. Četvrtim stavom izreke, odbijen je deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene parnične troškove.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1903/16 od 08.12.2016. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena u prvom, drugom i trećem stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud kao revizijski pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ukazuje na povrede postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, što saglasno članu 407. ZPP ne može biti revizijski razlog.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene po više ugovora o radu na određeno vreme. Prvi ugovor o radu zaključen je 03.09.2009. godine, drugi 29.10.2009. godine, treći 22.12.2009. godine sa trajanjem do 31.08.2010. godine, nakon čega je usledila pauza od 60 dana do zaključenja narednog ugovora od 09.11.2010. godine sa primenom od 01.11.2010. godine i to na 60 dana. Usledila je još jedna praznina u trajanju ugovornog odnosa pa je naredni ugovor zaključen 05.04.2011. godine, da bi dana 10.11.2011. godine ponovo bio zaključen ugovor o radu na određeno vreme sa probnim radom do 29.02.2012. godine, a zatim novi ugovor od 01.03.2012. godine sa trajanjem do 60 dana. U toku 2013. godine usledilo je zaključenje još dva ugovora o radu na određeno vreme sa trajanjem od po 60 dana da bi opet nastupila praznina u kontinuitetu i sledeći ugovor sa trajanjem od 60 dana bio zaključen 01.09.2014. godine, a zatim još tri ugovora, da bi poslednji ugovor bio zaključen 06.07.2015. godine sa trajanjam do 10.08.2015. godine. Nakon isteka poslednjeg ugovora o radu doneto je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu dana 07.08.2015. godine, s tim da mu radni odnos prestaje sa 08.08.2015. godine, a zbog isteka ugovora o radu na određeno vreme. Tužilac je na ovo rešenje izjavio prigovor Školskom odboru, koji je odlukom od 21.09.2015. godine odbijen kao neosnovan. Ova odluka Školskog odbora dostavljena je tužiocu u toku trajanja sudskog postupka i nije predmet tužbenog zahteva.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom presudom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa, zahtev za utvrđenje preobražaja radnog odnosa, kao i zahtev za vraćanje na rad, sa zaključkom sudova da je tužiocu zakonito prestao radni odnos istekom vremenskog perioda na koji je tužilac zaključio ugovor o radu i da u konkretnom slučaju nije bilo uslova za preobražaj radnog odnosa, a prvenstveno iz razloga što tužbenim zahtevom nije obuhvaćena konačna odluka o radnom statusu tužioca, jer je postavljenim tužbenim zahtevom tužilac tražio poništaj samo prvostepene odluke, odnosno odluke direktora o prestanku radnog odnosa tužioca.
Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Prihvatajući zaključak nižestepenih sudova da predmet sudske zaštite u radnom sporu može biti samo konačna odluka poslodavca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa i probražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, neosnovan i iz sledećih razloga:
Naime, poslednji ugovor o radu na određeno vreme tužilac je zasnovao dana 06.07.2015. godine, sa trajanjem do 10.08.2015. godine. Nakon isteka vremenskog perioda na koji je ugovor o radu zaključen, tužiocu je prestao radni odnos, kako je to pravilno utvrđeno i osporenim rešenjem direktora tuženog od 07.08.2015. godine.
Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju se ne mogu primeniti odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 75/2014), koji propisuje mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, pod određenim uslovima. U pogledu zahteva tužioca za utvrđenje preobražaja radnog odnosa, s obzirom da je tuženi ustanova osnovnog obrazovanja, na sporni odnos stranaka u ovoj parnici se imaju primeniti odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009... 68/15) kao posebnog zakona, koji u članu 132, između ostalog propisuje i to da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Takođe se ne mogu primeniti ni odredbe člana 122, ranijeg Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 62/2003), koji je prestao da važi 11.09.2009. godine, kako se to neosnovano navodi u reviziji, s obzirom da je prvi ugovor o radu na određeno vreme koje je tužilac zaključio sa tuženim 03.09.2009. godine, prestao da važi istekom vremenskog perioda na koji je zaključen, kao i ostali ugovori zaključeni na određeno vreme, te se uslovi za preobražaj radnog odnosa imaju utvrđivati prema odredbama zakona koji je važio u vreme poslednjeg ugovora zasnovanog na određeno vreme, posebno u situaciji kada je u radnom odnosu tužioca kod tuženog bilo prekida, odnosno taj rad se nije obavljao u kontinuitetu.
Iz navedenih razloga, s obzirom da se ostalim navodima revizije osporava utvrđeno činjenično stanje što ne može biti revizijski razlog prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
