.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Uzp 493/2017
25.01.2018. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Ivić, predsednika veća, Dragana Skoka i Branka Stanića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu Udruženja građana ''AA'' iz ..., ulica ..., koga zastupa punomoćnik Đura Madi, advokat iz ..., ulica ..., poštanski fah ..., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 1 U 16855/16 od 20.09.2017. godine, uz učešće protivne stranke Vlade Republike Srbije, Generalnog sekretarijata, u predmetu pristupa informacijama od javnog značaja, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 25.01.2018. godine, doneo je
P R E S U D U
Zahtev se ODBIJA.
ODBIJA SE zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Stavom prvim dispozitiva pobijane presude odbijena je tužba podnosioca zahteva podneta protiv rešenja Generalnog sekretarijata Vlade Republike Srbije 61 broj 07-8551/2016-001 od 28.10.2016. godine, kojim je odbijen zahtev tužioca zaveden pod 61 broj 07-8551/2016 od 14.09.2016. godine, a koji se odnosi na dostavljanje kopije zaključaka Vlade Republike Srbije 05 broj 018-81/2013-1 od 09.01.2013. godine, sa obrazloženjem i kopija svih pratećih dokumenata, odnosno spisa koji su popisani i koji čine sastavni deo konrektnog predmeta sa označenim službenim brojem u kome je donet predmetni zaključak. Stavom drugim dispozitiva pobijane presude odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova upravnog spora.
U zahtevu podnetom, zbog povrede materijalnog prava iz člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, prava na obaveštenost zajemčenog članom 51. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije, kao i odredaba čl. 6. i 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i povreda pravila postupka koje su bile od uticaja na rešenje stvari podnosilac navodi da su sve tražene informacije sadržane u jednom spisu – omotu predmeta i konkretizovane su kako samim zahtevom tražioca, tako i naknadno preciziranim podneskom tužioca. Podnosilac zahteva smatra da odredbama materijalnog prava tražilac informacija uopšte nije ograničen na samo jedan dokument i samo jednu informaciju prilikom podnošenja zahteva u smislu člana 5. i člana 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pobijana presuda je zasnovana na potvrdi stava Vlade Republike Srbije da ima mesta primeni člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a pri tom sudska odluka nije zasnovana na valjanom i zakonskom obrazloženju, što ukazuje da je pobijana presuda doneta uz povredu prava na pravično suđenje zajemčeno iz člana 32. Ustava Republike Srbije jer je obrazloženje nejasno i ne sadrži odlučne činjenice na kojima je zasnovana odluka iz dispozitiva. Dalje navodi da je tužena imala mogućnost da bar delimično udovolji zahtevu tražioca tako što bi dostavila samo konkretni zaključak Vlade Republike Srbije, a ne i sve priloge koji prate zaključak i čine sastavni deo konkretizovanog spisa predmeta. Predlaže da sud zahtev uvaži i preinači ili ukine pobijanu presudu. Traži troškove postupka po podnetom zahtevu u iznosu od 72.000,00 dinara, kao i iznos takse na presudu.
Protivna stranka, u odgovoru na zahtev navodi da u svemu ostaje kod razloga iz obrazloženja osporenog rešenja i predlaže da sud zahtev kao neosnovan odbije.
Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao:
Zahtev je neosnovan.
Po oceni Upravnog suda iz obrazloženja pobijane presude tuženi organ je bio dužan da prilikom odlučivanja zahtev tužioca za pristup informacijama od javnog značaja odbaci kao neuredan, ali da time što ga je odbio nije povredio zakon na štetu tužioca, budući da mu je priznato više prava nego što mu po zakonu pripada. Imajući u vidu da je tražilac informacije i nakon postupanja po nalogu za uređenje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja tražio dokument, a ne određenu informaciju sadržanu u dokumentu, pri čemu nije postupio po nalogu organa za uređenje zahteva u skladu sa uputstvom o dopuni, to je organ bio dužan da, u skladu sa odrebom člana 15. stav 6. istog zakona donese zaključak kojim će zahtev odbaciti, kao neuredan.
Ocenjujući zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ista doneta bez povreda pravila postupka, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koji su mogli da budu od uticaja na zakonitost osporenog rešenja, a obrazloženje pobijane odluke sadrži jasne i određene razloge kojima se sud rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog rešenja, koje u svemu kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i ovaj sud. Ovo stoga jer zahtev stranke podnet organu vlasti za dostavljanje kopije zaključka Vlade Republike Srbije sa obrazloženjem i kopijama svih pratećih dokumenata koji čine sastavni deo kompletnog predmeta, bez navođenja informacije od javnog značaja koja se u traženom dokumentu nalazi predstavlja zahtev za dostavljanje dokumenta, a ne zahtev da se učini dostupnim određena informacija od javnog značaja.
Sud je cenio navode zahteva kojima se ukazuje da je pobijanom presudom povređeno pravo na obaveštenost kao i pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. Ustava Republike Srbije kao i odredbe čl. 6. i 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i nalazi da su isti neosnovani, jer su u obrazloženju pobijane presude precizno i jasno navedeni razlozi za donetu odluku, a tužbeni navodi su obrazloženi.
Sa iznetih razloga, nalazeći da navodi zahteva ne mogu dovesti do drugačije ocene zakonitosti pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 55. stav 1. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u prvom stavu dispozitiva ove presude.
Vrhovni kasacioni sud je, s obzirom na to da je zahtev za preispitivanje sudske odluke odbijen, na osnovu člana 165. stav 1. u vezi člana 153. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), koji zakon se shodno primenjuje na pitanja postupka rešavanja upravnih sporova koja nisu uređena tim zakonom saglasno odredbi člana 74. Zakona o upravnim sporovima, odlučio kao u drugom stavu dispozitiva presude.
PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU
dana 25.01.2018. godine, Uzp 493/2017
Zapisničar Predsednik veća – sudija
Rajka Milijaš,s.r. Mirjana Ivić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
