Пресудом Вишег суда у Ваљеву Кж1 бр. 175/17 од 26.07.2017. године одбијене су као неосноване жалба браниоца окривљеног АА и жалба окривљеног ББ, а првостепена пресуда, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адв. Милан Мазић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине правноснажну пресуду Основног суда у Ваљеву К бр. 41/17 од 05.04.2017. године и предмет врати том суду на поновни поступак, те да у смислу члана 488. став 3. ЗКП одреди да се извршење правноснажне првостепене пресуде одложи до одлуке суда по поднетом захтеву за заштиту законитости и одлука достави Основном суду у Ваљеву, као надлежном суду за извршење.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП, одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је недозвољен.

Бранилац окривљеног у уводу захтева за заштиту законитости означава општу одредбу повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, док у образложењу захтева наводи да је првостепени суд повредио одредбу члана 397. став 4. ЗКП јер није дозволио да се на главном претресу прочита део исказа окривљеног ББ, којим је негирао своју кривицу као и кривицу окривљеног АА у односу на повреде нанете оштећеном ВВ, а да је другостепена пресуда донета супротно одредби члана 457. ЗКП јер у образложењу одлуке нема оцене измењене одбране окривљеног ББ којом признаје извршење кривичног дела које се окривљеном АА ставља на терет и за које је оглашен кривим, ово поготову што је иста како у складу са изведеним доказима у току поступка тако и извршеним вештачењем.

Изнетим наводима, по оцени Врховног касационог суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање дато у правноснажним пресудама а што сагласно одредби члана 485. став 4. ЗКП, не представља дозвољен законски разлог због кога окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, те је Врховни касациони суд захтев браниоца у том делу на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Надаље, бранилац окривљеног, као основ подношења захтева наводи повреду члана 34. став 3. Устава Републике Србије.

Међутим, када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или ускраћивања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП), која су зајемчена Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, та повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права и сходно одредби члана 484. ЗКП, таква одлука мора бити достављена уз захтев.

Како бранилац окривљеног уз захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то по налажењу Врховног касационог суда захтев за заштиту законитости, којим се првостепена и другостепена пресуда побијају из разлога прописаних чланом 485. став 1. тачка 3) ЗКП нема прописан садржај (члан 484. ЗКП), те је као такав у смислу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП, одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                         Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                                         Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић