Привредни апелациони суд је побијаном пресудом Пж бр. 6595/15 од 23.06.2016.године у ставу првом изреке, одбио као неосноване жалбе туженог „ВВ“ у стечају из ..., жалбу умешача на страни туженог „ЕЕ“ из ... и жалбу тужилаца ГГ, ДД и ЂЂ, сви из ..., и потврдио је првостепену пресуду Привредног суда у Новом Саду, а ставом другим изреке, одбио је захтев тужилаца АА и ББ из .... за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде, донете у другом степену, ревизију је изјавио умешач „ЕЕ“ из ..., због погрешне примене материјалног права и других законом дозвољених разлога. Ревизију је засновао на одредби члана 404. ЗПП, због потребе уједначавања судске праксе и разматрања правних питања од општег интереса, указујући да побијана другостепена пресуда потврђује стицање права својине на непокретности, без уписа у јавну књигу, што је у супротности са судском праксом, позивајући се на решење Вишег трговинског суда из 2008.године.

Одредбом члана 404. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешен примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ове ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од 5 судија.

По оцени Врховног касационог суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији умешача на страни туженог као о посебној ревизији, јер нема потребе да се размотри правно питање од општег интереса или правно питање у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, као ни уједначавање судске праксе, тим пре што одлука на коју се ревидент позива као неправноснажна одлука не може бити репрезент судске праксе, нити има потребе да се побијана пресуда усаглашава са истом.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке ревизијског решења.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије и применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 403. став 3. ЗПП и одлучио да ревизија умешача на страни туженог није дозвољена.

Тужба тужилаца АА и ББ из ... поднета је 04.04.2012.године. Предмет тужбеног захтева је утврђење права својине на непокретности и да иста не улази у стечајну масу туженог „ВВ“ на чијој страни се умешао ревидент. У тужби је означена вредност предмета спора на износ од 10.000,00 динара, што на дан подношења тужбе представља динарску противвредност 89,60 евра по средњем курсу НБС. Ревизијом умешача побија се другостепена пресуда у делу правноснажно усвојеног тужбеног захтева, те наведени износ представља вредност предмета спора дела другостепене пресуде, која се ревизијом побија.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, која се у конкретном случају примењује јер се ради о атракцији надлежности привредног суда због стечаја, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Како је вредност предмета спора побијаног дела правноснажне другостепене пресуде испод законом прописаног ревизијског цензуса, ревизија умешача није дозвољена.

На основу изложеног и члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одбацио ревизију умешача и одлучио као у ставу другом изреке ревизијског решења.

Председник већа-судија,

др Драгиша Б. Слијепчевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић