Против наведених одлука Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка, у смислу члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да је изрека првостепене пресуде неразумљива противуречна разлозима одлуке, а дати разлози су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, будући да се са сигурношћу не указује које прекршаје су окривљени учинили. Наиме, окривљени АА је оглашен кривим, јер је изузео испод царинског надзора робу која се налазила у превозном средству, док су другоокривљени и трећеокривљени оглашени кривим зато што су преузели предметну робу у пословне просторије другоокривљеног, а из законске одредбе прекршаја, који се окривљенима ставља на терет предвиђена су два обележја прекршаја и то да је изузимање робе испод царинског надзора извршено и друго да се тиме избегава царинска контрола, а у конкретном случају изрека првостепене пресуде не садржи битан елеменат прекршаја - избегавање царинске контроле, због чега је неразумљива и донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. Такође, првостепени прекршајни суд утврђује да је АА својом радњом описаном у изреци пресуде поступио противно члану 63. Царинског закона, чиме је починио прекршај из члана 292. став 1. тачка 2. Царинског закона, иако наведеним чланом Царинског закона, којим је утврђено да је АА учинио прекршај, као и саокривљени (правно лице и одговорно лице у правном лицу), није санкционисано непоступање по одредби члана 63. Царинског закона. Сматра да је нејасно како су окривљени оглашени кривим за извршење прекршаја из члана 292. став 1. тачка 2. Царинског закона, односно члана 296. у вези члана 292. истог закона - за правно и одговорно лице, ако се у разлозима пресуде утврђује да је првоокривљени поступио супротно одредби члана 63. Царинског закона, која одредба по одредбама по којима су окривљени оглашеним кривим није санкционисана. Са изнетих разлога, предлаже да Врховни касациони суд захтев уважи и укине побијане пресуде, те предмет врати првостепеном прекршајном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану одлуку у смислу члана 286. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр.65/13 и 13/16), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац је подигао, на основу члана 285. у вези члана 340. став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр.65/13 и 13/16) захтев за заштиту законитости, против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Пожеги, Одељења у Косјерићу I-5 Пр. бр.2282/14 од 07.04.2016. године и Прекршајног апелационог суда у Београду, Одељења у Крагујевцу I-104 Прж.12904/16 од 05.09.2016. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'', бр. 101/05, 116/08 и 111/09).

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. Овог стога што је изрека првостепене пресуде неразумљива и противуречна разлозима одлуке, будући да је првоокривљени оглашен одговорним за прекршај из члана 292. став 1.тачка 2. Царинског закона („Службени гласник РС“, бр. 18/10 и 111/12), који прекршај има два обележја и то: прво- да је извршено изузимање робе испод царинског надзора и друго- да се тиме избегава царинска контрола, а да у конкретном случају у опису прекршаја овај други елемент није наведен. У вези са тим, основано Републички јавни тужилац истиче да ако првокривљени није поступао противно одредби члана 292. став 1.тачка 2. Царинског закона, поставља се питање и противуречности описа прекршаја и извршене радње прекршаја и за дргоокривљеног и трећеокривљеног који су извршили прекршај из члана 296. у вези члана 292. став 1. тачка 2. Царинског закона, односно из члана 296. у вези члана 292. став 2. у вези става 1. тачка 2. истог члана Царинског закона. Поред тога, у образложењу првостепене пресуде је наведено да је првоокривљени поступио и противно одредби члана 63. Царинског закона, чиме је починио прекршај из члана 292. став 1. тачка 2. Царинског закона, иако том законском одредбом није санкционисано непоступање по одредби члана 63. Царинског закона. По оцени овог суда, основани су и ти наводи захтева, с обзиром да је непоступање по одреби члана 63 Царинског закона санкционисано чланом 292. став 1. тачка 3. (а не тачка 2) Царинског закона. Исту битну повреду правила прекршајног поступка, као и првостепени прекршајни суд, чини и другостепени прекршајни суд, с обзиром да у том делу потврђује првостепену прекршајну одлуку.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев основан, па је, на основу члана 287. став 4. Закона о прекршајима, одлучио као у изреци пресуде, с тим што је у поновном поступку првостепени прекршајни суд дужан да поступи по одредби члана 290. овог закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 22.12.2016. године, Прзз 22/2016

Записничар                                                                                                                                       Председник већа – судија

Весна Карановић,с .р.                                                                                                                   Мирјана Ивић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић

ТТ