Уставни и законски оквир о раду Суда

Установљавање нове мреже судова и Врховног касационог суда, као највишег суда у Републици Србији са седиштем у Београду, учињено је још 2006. године Уставом Републике Србије („Сл. гласник РС, број 98/2006), а почетак рада, одређен Уставним законом за спровођење Устава Републике Србије одложен је за рок потребан за усклађивање закона којима се уређује организација и надлежност судова, са Уставом.

Битна претпоставка за почетак рада нових судова и судија, законом уређено оснивање, организација, надлежност, уређење и састав судова, испуњена је доношењем и ступањем сета правосудних закона на снагу, међу којима су Закон о уређењу судова, Закон о судијама и Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

Даном почетка примене 01. јануара 2010. године, тада новог Закона о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 116/08 и 104/09), престали су да важе Закон о уређењу судова („Сл. гласник РС“, бр. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 и 46/06) и одредбе чл. 12-20. Закона о судовима („Сл. гласник РС“, бр. 46/91, 60/91 - исправка, 18/92 - исправка, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 и 29/04) а до тада највиши суд, Врховни суд Србије, престао је са радом.

Судови основани према организацији судства у складу са наведеним прописима, почели су са радом 01. јануара 2010. године, када и Врховни касациони суд, који је почео са радом са другачијим унутрашњим уређењем, организацијом и новом надлежношћу у односу на претходно највиши суд. Са почетком 2014. године и применом Закона о изменама и допунама Закона о уређењу судова и Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, установљена је и почела са радом нова, рационалнија мрежа судова и делимично измењена надлежност судова. Са тим променама, и Врховни касациони суд је претрпео измене у организацији и надлежности.