Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Ус 14/2017
25.05.2017. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Ивић, председника већа, Звездане Лутовац и Божидара Вујичића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући сукоб надлежности између Првог основног суда у Београд и Управног суда, по тужби AA из ..., улица ..., кога заступа пуномоћник Урош Тешмановић, адвокат из ..., улица ..., против тужене Народне скупштине Републике Србије – Одбора за административно-буџетска и мандатно- имунитетска питања, у предмету поништаја одлуке о новчаној казни, у нејавној седници већа одржаној дана 25.05.2017. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За поступање у овој правној ствари стварно је НАДЛЕЖАН Управни суд.

О б р а з л о ж е њ е

Први основни суд у Београду је поднео захтев за решавање сукоба надлежности са Управним судом који се решењем 15 У 1022/17 од 03.03.2017. године огласио стварно ненадлежним за поступање по тужби AA из ... поднетој против одлуке Народне скупштине Републике Србије – Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања 21 број 120-3403/16-2 од 21.12.2016. године, којом је тужилац, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије кажњен новчаном казном у висини од 40% основне плате народног посланика и којом је одређено да ће се ова казна одузети од плате тужиоца за децембар 2016. године, те да ће се о спровођењу ове одлуке старати Одсек за буџетско-рачуноводство. Управни суд је по правноснажности решења о ненадлежности списе предмета уступио на надлежност Првом основном суду у Београду.

Решавајући настали сукоб надлежности у смислу одредбе члана 30. став 2. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' 116/08… 40/15), по налажењу Врховног касационог суда, за решавање у овој правној ствари надлежан је Управни суд, на основу чланa 3. став 2. Закона о управним споровима.

Одредбом члана 3. став 2. Закона о управним споровима прописано је да суд у управном спору одлучује и о законитости коначних појединачних аката којима се решава о праву, обавези или на закону заснованом интересу у погледу којих у одређеном случају законом није предвиђена другачија судска заштита.

Како је предмет тужбеног захтева поништај одлуке Народне скупштине Републике Србије којом је тужиоцу, народном посланику у Народној скупштини изречена новчана казна то је за одлучивање о истој по налажењу овог суда стварно надлежан Управни суд. Ово стога јер народни посланици немају статус запослених већ изабраних лица и немају закључен уговор о раду и на исти се не примењују одредбе Закона о раду (''Службени гласник РС'' 24/05... 75/14). Како је одлука Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања Народне скупштине Републике Србије о изрицању новчане казне, појединачан акт којим се уређују питања статусног и материјалног положаја народног посланика, и како у овом случају није предвиђена другачија судска заштита, то је у складу са чланом 3. став 2. Закона о управним споровима у овом предмету стварно надлежан за поступање Управни суд.