11000 Београд
Судска власт
Уставне одредбе
У Републици Србији уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску власт. Судску власт врше судови и она је независна. Судови су самостални и независни у свом раду, а суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора.
Судска власт у Републици Србији припада судовима опште и посебне надлежности. Врховни касациони суд је највиши суд у Републици Србији, са седиштем у Београду.
Судијска функција је стална, осим лица које се први пут бира на судијску функцију, бира се на три године. Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само Уставу и закону. Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије.
Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.
Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију И то на период од три године. Високи савет судства, у складу са законом, бира судије за трајно обављање судијске функције, у истом или другом суду. Високи савет судства одлучује и о избору судија који су на сталној судијској функцији у други или виши суд.
Судији престаје судијска функција на његов захтев, наступањем законом прописаних услова или разрешењем из законом предвиђених разлога, као и ако не буде изабран на сталну функцију. Одлуку о престанку судијске функције доноси Високи савет судства. Против ове одлуке судија има право жалбе Уставном суду. Изјављена жалба искључује право на подношење Уставне жалбе.
- Устав Републике Србије ("Службени гласник РС", бр. 98/2006)
Законске одредбе
Према Закону о уређењу судова (Сл.гласник РС, 116/08) судови су самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост. Судска власт припада судовима опште и посебне надлежности. Судови опште надлежности су основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд. Судови посебне надлежности су привредни судови, Привредни апелациони суд, прекршајни судови, Виши прекршајни суд и Управни суд.
На дан - 1. јануар 2010. године, у Србији, ситуација је следећа:
- на врху је - највиши суд - Врховни касациони суд, у Београду, следе - четири апелациона суда са седиштем у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
- двадесет шест виших и тридесет четири основна суда са својим судским јединицама, заокружују организацију судова опште надлежности.
- шеснаест привредних судова са судским јединицама и један Привредни апелациони суд, са седиштем у Београду; један Управни суд, са седиштем у Београду и одељењима у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду; четрдесет пет прекршајних судова са одељењима суда, као и један Виши прекршајни суд, са седиштем у Београду и одељењима у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду - чине судове посебне надлежности.
Стварна и месна надлежност судова одређена је Законом о седиштима и подручјима
судова и тужилаштава (Сл.гласник РС,
116/08).
- Закон о судијамa (Службени Гласник РС, 116/2008, 58/2009, 104/2009)
- Закон о Високом савету судства (Службени Гласник РС, 116/2008)
- Закон о седиштима и подручјима судова и тужилаштава (Службени Гласник РС, 116/2008)
- Закон о уређењу судова (Службени Гласник РС, 116/2008, 104/2009)
Положај судија