Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Ks 53/11
20.06.2011. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Gorana Čavline i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Gordanom Maravić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog N.Š, zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, rešavajući o sukobu nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Šapcu, po predlogu predsednika veća – sudije Apelacionog suda u Beogradu broj Kr. 83/11 od 25.05.2011. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2011. godine, doneo je

R E Š E NJ E

                        ODBACUJE SE predlog predsednika veća – sudije Apelacionog suda u Beogradu Kr. 83/11 od 25.05.2011. godine, za rešavanje sukoba nadležnosti, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog N.Š. zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu Opštinskog javnog tužioca u Šapcu Kt. 75/07 od 06.12.2007.godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

                        Opštinski sud u Šapcu svojom presudom K 923/2007 od 13.10.2008. godine oglasio je krivim N.Š. zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ i za isto mu izrekao uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28. jula do 06. avgusta 2008. godine i odredio da se ova kazna naće izvršiti ako okrivljeni u periodu od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

                        Okružni sud u Šapcu ukinuo je prvostepenu presudu rešenjem broj Kž 883/08 od 12.12.2008. godine, povodom žalbe okrivljenog N.Š. a po službenoj dužnosti i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

                        Osnovni sud u Šapcu doneo je u ponovljenom postupku presudu 1K 47/10 od 09.02.2010. godine kojom je oglasio krivim N.Š. za krivično delo iz člana 208. stav 1. KZ i izrekao mu uslovnu osudu tako što je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri meseca koja se neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično  

Ks  53/11

-2-

delo i ako u periodu od šest meseci isplati oštećenom celokupan iznos potraživanja.

                        Apelacioni sud u Beogradu svojim rešenjem Kž1 2818/10 od 01.04.2010. godine ukinuo je, povodom izjavljenih žalbi branioca okrivljenog N.Š, a po službenoj dužnosti presudu Osnovnog suda u Šapcu 1K broj 47/2010 od 09.02.2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

                        Nakon što su spisi predmeta dostavljeni Osnovnom sudu u Šapcu isti sud je doneo rešenje 1K 48/2011 od 16.03.2011. godine sa ispravkom od 22.03.2011. godine kojim se oglasio stvarno nenadležnim za dalje postupanje u krivičnom predmetu protiv N.Š, te odredio da će se predmet nakon pravnosnažnosti rešenja ustupiti Apelacionom sudu u Beogradu kao stvarno nadležnom sudu. Po pravnosnažnosti ovog rešenja predsednik veća – sudija Apelacionog suda u Beogradu podneskom Kr 83/11 od 25.05.2011. godine pokrenuo je postupak za rešavanje sukoba nadležnosti između tog suda i Osnovnog suda u Šapcu.

                        U podnesku Republičkog javnog tužioca Ktr I 39/11 od 15.06.2011. godine, izneto je mišljenje da se u konkretnoj krivičnopravnoj stvari radi o funkcionalnoj nadležnosti i time o povredi zakona iz člana 385. stav 2. ZKP, a ne o sukobu stvarne ili mesne nadležnosti.

                        Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta  zajedno sa predlogom predsednika veća – sudije Apelacionog suda u Beogradu i našao:

                        Odredbom člana 385. stav 2. ZKP propisano je da će drugostepeni sud, ukoliko je u istom predmetu već jedanput ukinuta prvostepena presuda, u sednici veća ili nakon održanog pretresa doneti odluku, pri čemu ne može ukinuti pobijanu presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

                        Iz spisa predmeta proizilazi da je propustom Apelacionog suda u Beogradu ukinuta po drugi put u istom krivičnom predmetu, protiv N.Š, presuda Osnovnog suda u Šapcu (rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2818/10 od 01.04.2010.godine) i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

                        Odredbe člana 37. do 39. Zakonika o krivičnom postupku tiču se ocene i sukoba stvarne i mesne nadležnosti između sudova, a Osnovni sud u Šapcu je u daljem postupku, pogrešno se pozivajući na stvarnu nadležnost, doneo rešenje kojim se oglasio nenadležnim i koje je postalo pravnosnažno (rešenje broj 1K 48/2011 od 16.03.2011.godine sa ispravkom od 22.03.2011. godine).

 

Ks  53/11

-3-

                        Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u ovoj krivičnopravnoj stvari ne radi o sukobu stvarne nadležnosti, jer takav sukob nije moguć između prvostepenog i drugostepenog suda, shodno odredbama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08) i odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Naime, odredbom člana 385. stav 2. ZKP propisana je procesna zabrana, odnosno ograničenje u postupanju drugostepenog suda kojom je određeno da taj sud ne može po drugi put ukinuti prvostepenu presudu u istom predmetu i spise vratiti na ponovni postupak. U takvoj procesnoj situaciji drugostepeni sud ima obavezu da u smislu odredaba člana 377. stav 1. do 5. ZKP, a zatim odredaba člana 378. i 379. ZKP, održi pretres ili da u sednici veća (član 385. stav 2. ZKP) donese meritornu odluku rešavajući o izjavljenim žalbama protiv prvostepene presude.

                        Povrede ovih krivično procesnih odredaba u postupanju instancionog (drugostepenog) suda  ne mogu se rešavati kroz sukob nadležnosti. Donošenjem rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim je po drugi put ukinuta prvostepena presuda Osnovnog suda u Šapcu nije otvoreno pitanje ocene i sukoba stvarne nadležnosti, jer je osnovni sud nesumnjivo stvarno nadležan za suđenje u prvostepenom krivičnom postupku zbog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. ZKP, dok je Apelacioni sud nesumnjivo nadležan u postupku po izjavljenim žalbama protiv presude osnovnog suda. Dakle, ni propust prvostepenog suda koji se oglasio nenadležnim, iako za donošenje takvog rešenja nema osnova u zakonu, ne može se rešiti kroz sukob nadležnosti.

                        Kako je drugostepeni sud postupio suprotno odredbi člana 385. stav 2. ZKP kojom je nedvosmisleno propisan postupak i moguće odluke tog suda u određenoj procesnoj situaciji, to se pomenuto rešenje ne može konvalidirati ili povreda zakona otkloniti kroz sukob nadležnosti, već je ispitivanje pravilnosti i zakonitosti odluke apelacionog suda, a u ovom slučaju i osnovnog suda, moguće uz pomoć zakonom propisanih pravnih sredstava kojima se ispituje zakonitost pravnosnažnih sudskih odluka i postupka koji im je prethodio (član 419. ZKP).

                        Stoga je, Vrhovni kasacioni sud odbacio predlog za rešavanje sukoba nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Osnovnog suda u Šapcu shodno odredbama  člana 37. do 39. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                         Predsednik veća

Gordana Maravić,s.r.                                                                sudija

                                                                                                Nevenka Važić,s.r.