Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 3343/11 od 22.12.2011. godine povodom žalbi Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog L.K., a po službenoj dužnosti, preinačio prvostepenu presudu samo u pogledu odluke o izrečenoj meri bezbednosti, tako što je okrivljenom za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim izrekao meru bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom ''B'' kategorije iz člana 86. KZ u trajanju od tri godine, računajući od dana pravnosnažnosti ove presude i odredio da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere, dok je žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog odbio kao neosnovane i presudu u nepreinačenom delu potvrdio. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Višeg suda u Kragujevcu i Apelacionog suda u Kragujevcu, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 881/12 od 10.12.2012., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. i člana 18. stav 3. ZKP, s predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine pravnosnažne presude, jer su povrede zakona učinjene na štetu okrivljenog. Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. st. 2. i 3. ZKP i održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je, po oceni navoda u zahtevu, našao: Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, jer je izreka te presude nerazumljiva, nejasna, protivrečna sama sebi i razlozima presude. Prvostepeni sud je okrivljenog L.K. oglasio krivim zato što je upravljajući putničkim vozilom marke ... postupio suprotno odredbi člana 41. stav 2. ZOOBS-a na putevima, jer nije držao svoje vozilo bliže desnoj ivici kolovoza, potom suprotno odredbi člana 56. stav 1. ZOOBS-a na putevima, jer nije ostavio dovoljno rastojanje sa leve strane vozila između svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi i suprotno odredbi člana 164. stav 1. ZOOBS-a na putevima jer je upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, sa 1,44 promila alkohola u krvi zbog čega je bio nesposoban za bezbednu vožnju kada je izgubio kontrolu nad vozilom i prednjim levim delom vozila prešao na levu saobraćajnu traku udario u vozilo sada pok. B.R. koja je od zadobijenih telesnih povreda preminula, a oštećeni J.K. pretrpeo lake telesne povrede. Iz ovakvog opisa radnji okrivljenog u izreci ne može se zaključiti šta je osnovni uzrok predmetne saobraćajne nezgode, odnosno koji je od propusta u vožnji okrivljenog, navedenih u izreci, u direktnoj i uzročnoj vezi sa nastankom saobraćajne nezgode - da li to što okrivljeni nije svoje vozilo držao bliže desnoj ivici kolovoza suprotno odredbi člana 41. stav 2. ZOOBS-a na putevima, ili što okrivljeni nije ostavio dovoljno rastojanje sa leve strane u momentu mimoilaženja sa vozilom iz suprotnog pravca, suprotno odredbi člana 56. stav 1. ZOOBS-a na putevima, ili to što je okrivljeni upravljao vozilom pod dejstvom alkohola, suprotno odredbi člana 164. stav 1. ZOOBS-a na putevima, i prešao na levu stranu puta, a imajući u vidu to da prvostepeni sud u izreci presude krivicu okrivljenog vezuje upravo za stanje alkoholisanosti tako što navodi da: ''je bio svestan da upravljajući vozilom pod dejstvom alkohola može prouzrokovati zabranjenu posledicu, pa je na to pristao, olako držeći da do teških posledica neće doći'', dok u obrazloženju kao uzrok nezgode navodi i sve ostale vidove nepropisne vožnje, što presudu čini nerazumljivom. Po oceni ovog suda, kršenje blanketnog propisa iz člana 41. stav 2. ZOOBS-a na putevima podrazumeva da se vozilo kreće svojim delom kolovozne trake, ali nedovoljno blizu desne ivice kolovoza, pa je otuda nejasno i kontradiktorno kako je okrivljeni kršenjem ovog blanketnog propisa izazvao saobraćajnu nezgodu, a upravo kod činjenice koju prvostepeni sud utvrđuje da je okrivljeni prešao na levu stranu kolovoza. Naime, nižestepeni sudovi utvrđuju da je okrivljeni svojim vozilom prešao na levu kolovoznu traku, ali bez navođenja o kom blanketnom propisu je reč, pri čemu prvostepeni sud prihvata nalaz i mišljenje Komisije veštaka FTN Univerziteta u N.S. i utvrđuje na strani 38 stav jedan obrazloženja presude .... ''da se vozilo okrivljenog pre momenta kontakta svojim većim delom nalazilo na levoj kolovoznoj traci...'' tako da je po nalaženju prvostepenog suda ova radnja uzrok nastanka saobraćajne nezgode, pa je ovakav zaključak prvostepenog suda u pogledu odlučne činjenice – uzroka saobraćajne nezgode kontradiktoran u odnosu na izreku presude, kojom se utvrđuju propusti okrivljenog, u smislu čl. 41. stav 2. i 56. ZOOBS-a na putevima, čime je prvostepeni sud učinio povredu člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP. Dakle, nenavođenje konkretnog propusta u vožnji okrivljenog koji je u direktnoj uzročnoj vezi sa nastalom saobraćajnom nezgodom izreku prvostepene presude čini apsolutno nejasnom, a dati razlozi u obrazloženju i kontradiktornom i nerazumljivom. Apelacioni sud u Kragujevcu u drugostepenom postupku nije otklonio učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, pa je i drugostepena presuda zahvaćena istom povredom, što se osnovano ističe u zahtevu Republičkog javnog tužioca. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ostalim navodima zahteva kojima se ukazuje na navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, a posebno pozivanjem na odredbu člana 18. stav 3. ZKP, Republički javni tužilac u suštini osporava i dovodi u sumnju utvrđeno činjenično stanje i iznosi drugačiju ocenu izvedenih dokaza: saslušanih svedoka M.K., S.S., nalaza i mišljenja Komisije veštaka FTN Univerziteta u N.S. i dopunskog nalaza i mišljenja veštaka S.f. U. u B. i I.s.f., kao i zapisnika o veštačenju veštaka M.B., u odnosu na onu koju su dali prvostepeni i drugostepeni sud, a što ne može biti predmet razmatranja u postupku po ovom vanrednom pravnom leku. Nalazeći da je podneti zahtev osnovan, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i spise predmeta vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, radi otklanjanja nedostataka na koje je ukazano u ovoj presudi, pri čemu se ukazuje da izreka prvostepene presude mora biti jasna i neprotivrečna u pogledu okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela i od kojih zavisi primena krivičnog zakona, i u saglasnosti sa datim razlozima o tome, a prvostepeni sud će prilikom donošenja svoje odluke, eventualno, imati u vidu i odredbu člana 18. stav 3. ZKP, na koju se Republički javni tužilac u zahtevu poziva. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća - sudija,
Mirjana Puzović,s.r.                                                                                                     Anđelka Stanković,s.r.