.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1163/2019
12.11.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Sonje Pavlović, Dragana Aćimovića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milije Anđelića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 29/19 od 05.03.2019. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 131/19 od 18.06.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 12.11.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 29/19 od 05.03.2019. godine i Višeg suda u Kragujevcu Kž1 131/19 od 18.06.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu K 29/19 od 05.03.2019. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi st. 2. i 1. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru koji mu se računa od 19.12.2018. godine pa nadalje.
Na osnovu odredbi člana 89a KZ, okrivljenom AA izrečena je mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima BB, VV i GG, na udaljenosti manjoj od 100m, a sa oštećenom DD, na udaljenosti ne manjoj od 20m i određeno je da će navedena mera trajati godinu dana računajući od dana pravosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne računa u vreme trajanja ove mere.
Navedenom presudom na osnovu odredbi člana 258. ZKP oštećeni BB i VV su upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.
Na osnovu odredbi člana 261. i 264. ZKP, okrivljeni AA obavezan je da naknadi troškove krivičnog postupka i plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, na ime odbrane okrivljenog od strane branioca po službenoj dužnosti iznos od 17.250,00 dinara, i Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu na ime troškova unapred isplaćenih iz budžetskih sredstava Osnovnog javnog tužilaštva u Kragujevcu iznos od 25.331,71 dinara u roku od 60 dana od pravosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja i određeno da će se o visini ostalih troškova postupka odlučiti posebnim rešenjem.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 131/19 od 18.06.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, pa je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 29/19 od 05.03.2019. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milija Anđelić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenom izrekene oslobađajuću presudu jer nije dokazano da je izvršio delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.
Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da okrivljeni u konkretnom slučaju nije imao nikakav umišljaj da ugrozi sigurnost oštećenih i da ako su oštećeni reči okrivljenog protumačili kao pretnju, ta pretnja nije bila ozbiljna već se radilo o putativnoj tj. umišljenoj i pretpostavljenoj pretnji od strane oštećenih. Iz navedenog proizilazi da navodi iz optužnog predloga nisu dokazani, pa je sud morao primeniti institut in dubio pro reo odnosno član 16. st. 4. i 5. ZKP. Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi i da je okrivljenom za krivično delo za koje je oglašen krivim trebalo izreći samo uslovnu osudu i da se njegova ranija osuđivanost nije mogla uzeti kao otežavajuća okolnost, a da mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom DD na udaljenosti ne manjoj od 20m ne može da se izvrši jer su oštećena i okrivljena komšije čije su kuće udaljene 4m, što znači da okrivljeni godinu dana po pravnosnažnosti presude ne bi mogao da uđe u svoju kuću u slučaju da oštećena bude u svojoj kući ili pogotovu ispred nje.
Kako se dakle u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, Vrhovni kasacioni sud je podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
