Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP.

Odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP je propisano da okrivljeni mora imati branioca: „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“ i „ako je zadržan ali mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren - od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere“.

Iz spisa predmeta proizlazi da se protiv okrivljenog AA vodi predmetni krivični postupak zbog postojanja osnovane sumnje da je kao saizvršilac sa BB i VV izvršio krivično delo teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. i člana 33. KZ (za koje je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina i za koje je propisana obavezna odbrana, u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP). Rešenjem Višeg javnog tužioca u Beogradu Kt 841/19 od 25.09.2019. godine okrivljenom AA je postavljen branilac po službenoj dužnosti, advokat Miroslav Jeremić, u smislu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa odredbom člana 76. stav 1. ZKP u vezi sa odredbom člana 294. stav 5. ZKP.

Dakle, okrivljenom AA je u predmetnom krivičnom postupku u kome mu je na teret stavljeno izvršenje krivičnog dela teško ubistvo u pokušaju iz člana 114. stav 1. tačka 1. u vezi člana 30. i člana 33. Krivičnog zakonika (za koje je propisana kazna zatvora od najmanje 10 godina i za koje je propisana obavezna odbrana, u smislu člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP) postavljen branilac po službenoj dužnosti 25.09.2019. godine radi pružanja odbrane, od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Predmet odlučivanja po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je obavezna odbrana u smislu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, dakle pitanje da li okrivljeni ima branioca od časa lišenja slobode. Kako je u smislu člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP okrivljenom postavljen branilac po službenoj dužnosti, još kod donošenja rešenja o zadržavanju, pri čemu prisustvo branioca nije obavezno prilikom saslušanja okrivljenog na ročištu za određivanje pritvora (član 212. stav 2. ZKP), te imajući pri tome u vidu da je isti branilac izjavio i žalbu protiv prvostepenog rešenja kojim je okrivljenom određen pritvor, to nije povređeno pravo na odbranu okrivljenog u toj procesnoj situaciji.

Činjenica da branilac nije prisustvovao saslušanju okrivljenog na navedenom ročištu je nesporna, a dokaza da li je o tome obavešten od strane suda u spisima predmeta nema, međutim imajući u vidu napred navedene razloge, Vrhovni kasacioni sud nalazi da istaknuta povreda krivičnog postupka nije učinjena.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da sud nije dao razloge o odlučnim činjenicama, kako u prvostepenoj tako i u drugostepenoj pobijanoj odluci, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, te primenom člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                           Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić