Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 16/2013
13.03.2013. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Novice Pekovića, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Dragana Jocića, Zorana Tatalovića i Janka Lazarevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda M.P., kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog G.R. i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi st. 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 935/12 od 12.02.2013. godine, podignutom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 13.03.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 935/12 od 12.02.2013. godine podignut protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu K 24101/10 - Kv 1763/12 od 11.04.2012. godine, prema okrivljenima G.R., O.A., B.P., V.P. i L.I., na osnovu člana 512. stav 3. ZKP u vezi člana 87. stav 1. KZ izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u stavu 1, 2, 3, 4 i 5 izreke rešenja. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih B.P. i V.P., advokata M.V., izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K 24101/10 - Kv 1763/12 od 11.04.2012. godine. Protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 935/12 od 12.02.2013. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. ZKP u vezi sa članom 385. stav 3. ZKP, navodeći da Apelacioni sud u Beogradu nije jednovremeno odlučivao o svim izjavljenim žalbama na prvostepeno rešenje, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, u smislu člana 385. stav 3. ZKP. Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav. 2. ZKP i održao sednicu veća, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv koga je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan. U podnetom zahtevu se navodi da je Apelacioni sud u Beogradu rešenjem Kž2 3700/12 od 16.10.2012. godine odlučio samo o žalbi branioca okrivljenih B.P. i V.P., advokata M.V., a ne i o blagovremenoj i dozvoljenoj žalbi branioca okrivljenog G.R., advokata M.P., tako da je po stavu tužioca drugostepeni sud nejednovremenim odlučivanjem o svim izjavljenim žalbama, povredio odredbu člana 385. stav 3. ZKP, što je bilo od uticaja na zakonito i pravilno donošenje odluke, u smislu člana 368. stav 2. ZKP. Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, izneti navodi iz podnetog zahteva nisu osnovani. Glava XXIV Zakonika o krivičnom postupku reguliše redovne pravne lekove koji su upravljeni na odluke koje još nisu stale na pravnu snagu, a to je žalba na presudu i žalba na rešenje. U okviru ove Glave zakonika, odredbe čl. 398-403 ZKP regulišu postupak po izjavljenoj žalbi na rešenje, s tim što je odredbom člana 402. ZKP navedeno da će se na postupak po žalbi na rešenje shodno primenjivati odredbe koje regulišu postupak po izjavljenoj žalbi na presudu i to čl. 364, 366, 372, 374. st. 1, 3. i 4, 382. i 384. ZKP. Navedene odredbe preciziraju lica koja su ovlašćena na podnošenje žalbe, sadržinu žalbe i postupak po žalbi, zabranu da se po žalbi izjavljenoj samo u korist optuženog presuda ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije – reformatio in peius i o postupanju suda po službenoj dužnosti kada povodom bilo čije žalbe utvrdi da razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuženog od koristi i za kojeg od saoptuženih koji nije izjavio žalbu - beneficium cohaesionis, iz čega jasno proizlazi da citirana odredba člana 402. Zakonika o krivičnom postupku, u postupku odlučivanja drugostepenog suda po izjavljenoj žalbi ne predviđa shodnu primenu člana 385. stav 3. ZKP, da o svim žalbama drugostepeni sud odlučuje jednom odlukom. Prema tome, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni sud, time što o žalbi branioca okrivljenog G.R., advokata M.P. nije odlučio istovremeno kada i o žalbi branioca okrivljenih B.P. i V.P., advokata M.V., nije povredio krivični zakon, pa su stoga neosnovani navodi zahteva o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 385. stav 3. ZKP. Iz iznetih razloga, na osnovu člana 424. ZKP odlučeno je kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                            Predsednik veća- sudija,
Mirjana Puzović,s.r.                                                                                                                    Novica Peković,s.r.

Preuzmite dokument u PDF formatu