Istom presudom prema okrivljenom Srđanu Vučkoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta i mera oduzimanja imovinske koristi, dok su oba okrivljena obavezana da naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 617/22 od 17.10.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, a presuda Višeg suda u Beogradu K 239/21 od 12.04.2022. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 239/21 od 12.04.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 617/22 od 17.10.2022. godine zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Srđana Vučkovića – advokat Stefan Jolović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ga oglasi krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a KZ i oslobodi ga od kazne;

- branilac okrivljene Mirjane Jovanović – advokat Nemanja Jolović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati na ponovno odlučivanje ili ih preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Vučkovića – advokata Stefana Jolovića je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u ostalom delu nedozvoljen, dok je zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljene Mirjane Jovanović – advokata Nemanje Jolovića nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Srđana Vučkovića – advokat Stefan Jolović u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da su pravnosnažne presude zasnovane na dokazima pribavljenim na nezakonit način iz razloga što je pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenih preduzeto bez naloga suda i protivno odredbi člana 160. ZKP, jer policijski službenici nisu po izvršenom pretresu bez naredbe suda podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak. Po stavu branioca zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija je sačinjen suprotno i odredbi člana 156. stav 2., 151. stav 1. i 4. i 158. stav 2. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Vučkovića – advokata Stefana Jolovića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije mogu izuzetno i bez naredbe suda ući u stan ili druge prostorije i bez prisustva svedoka da preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu, uz saglasnost držaoca stana i druge prostorije.

Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU za grad Beograd, UKP IV odeljenje od 20.12.2018. godine proizilazi da je izvršeno pretresanje stana okrivljenog Srđana Vučkovića, da je pretresanje izvršeno na osnovu člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP, bez naredbe suda zbog toga što postoji saglasnost držaoca stana, odnosno okrivljenog Srđana Vučkovića i da su pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci pretresa. Iz istog zapisnika proizilazi i da je okrivljeni navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija potpisao bez primedbe, kao i da je potpisan od strane ovde okrivljenog, kao držaoca stana, deo zapisnika o pretresanju u kojem stoji da postoji saglasnost držaoca stana.

Imajući u vidu navedeno, odnosno da je postojala saglasnost držaoca stana, okrivljenog Srđana Vučkovića, te da je pretresanje stana i drugih prostorija izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP a da su pored toga pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci pretresa, Vrhovni kasacioni sud je izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovane, nalazeći da napred navedeni dokaz predstavlja dokaz na kojem se sudska odluka može zasnivati.

Pored iznetog, činjenica da ovlašćena službena lica nisu u konkretnom slučaju postupila u smislu člana 160. ZKP, odnosno o pretresu bez naredbe suda nisu podneli izveštaj sudiji za prethodni postupak ne čini zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija nezakonitim dokazom, posebno imajući u vidu da je pretresanje izvršeno u svemu u skladu sa odredbom člana 158. stav 1. tačka 1) ZKP uz saglasnost držaoca stana odnosno okrivljenog pri čemu su pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoka pretresa.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Vučkovića – advokata Stefana Jolovića u preostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da bi se evenutalno radnje okrivljenog mogle kvalifikovati kao krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, na koji način suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim u obrazloženju ne ukazuje u čemu se sastoji navedena povreda zakona već osporava zaključak suda da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a samim tim i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Srđana Vučkovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, zatim bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodeći da se iz razloga pobijanih presuda ne vidi u čemu se sastoji krivična odgovornost okrivljenog, niti u čemu se sastoji njegova vinost, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Pored navedenog, u zahtevu se navodi da je okrivljeni izjavio da je sva droga pronađena u stanu njegova, da je nabavio za novogodišnje praznike u jednom paketu sa sopstvene potrebe i podelio je u manje paketiće da se ne bi predozirao i držao je u čizmama svoje supruge, koji iskaz je u skladu sa pismenim dokazima i iskazom svedoka, a što sve isključuje radnju za koju se okrivljeni Srđan Vučković i okrivljena Mirjana Jovanović oglašavaju krivim. Ovakvi navodi branioca okrivljenog u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ukazivanje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane suda, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu, zahtev branioca okrivljenog Srđana Vučkovića ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljene Mirjane Jovanović – advokat Nemanja Jolovića je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP, pak, određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda. Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, već i do kada mora imati branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti.

U konkretnom slučaju, advokat Nemanja Jolović je rešenjem Višeg suda u Beogradu Su 49/19-80, K 76/19, Kv 654/19 od 01.03.2019. godine, na osnovu člana 76. stav 1. ZKP u vezi člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, postavljen za branioca po službenoj dužnosti okrivljenoj Mirjani Jovanović, jer se protiv okrivljene vodi postupak zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je propisana kazna zatvora u trajanju od 3 do 12 godina. Odbrana po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 74. tačka 2) ZKP, moguća je za ceo tok krivičnog postupka i to od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenoj Mirjani Jovanović u predmetu Višeg suda u Beogradu K 239/21 pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 617/22 od 17.10.2022. godine, te kako je nakon pravnosnažnog okončanja tog krivičnog postupka zahtev za zaštitu zakonitosti podneo advokat Nemanja Jolović koji je okrivljenoj u tom postupku bio postavljen za branioca po službenoj dužnosti, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP), imajući u vidu napred citirane zakonske odredbe, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti nakon pravnosnažno okončanog postupka, pa je predmetni zahtev stoga nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Srđana Vučkovića – advokata Stefana Jolovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, a zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljene Mirjane Jovanović – advokata Nemanje Jolovića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić