- čime bi izvršio krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Na osnovu člana 197. stav 1. ZKP-a, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu K. broj 1897/03 od 14.06.2005. godine okrivljeni M.LJ. oglašen je krivim zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru po rešenju dežurnog istražnog sudije tog suda Ki. br. 1440/03 od 16.08. 2003. godine koji mu se računa od 15.08.2003. godine, kada je lišen slobode pa do 30.09.2003. godine kada je pušten na slobodu. Istom presudom okrivljeni je obavezan da tom sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 11.000,00 dinara a na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5085/11 od 09.07.2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.LJ. i prvostepena presuda je potvrđena. Republički javni tužilac je protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5085/11 od 09.07.2012. godine podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. broj 830/12 od 24.03.2013. godine zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP i člana 354. tačka 3. ZKP, u vezi člana 103. tačka 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev kao osnovan i preinači drugostepenu presudu tako što će prema okrivljenom odbiti optužbu zbog navedene povrede krivičnog zakona. Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupio u smislu člana 422. stav 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Vrhovni kasacioni sud nalazi da su drugostepenom presudom povređene odredbe člana 369. tačka 2. ZKP-a, u vezi člana 354. tačka 3. ZKP i člana 95. stav 1. tačka 4. OKZ, na istovetan način propisano sada u članu 103. tačka 5. KZ. Iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljeni M.LJ. presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu K 1897/03 od 14.06.2005. godine oglašen krivim i osuđen zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakona Republike Srbije. Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je branilac okrivljenog prvostepenu presudu primio 04.07.2005. godine i protiv nje izjavio žalbu drugostepenom sudu dana 13.07.2005. godine kao i da je prvostepenu presudu, prilikom pokušaja dostavljanja okrivljenom, primila njegova „snaha“ dana 19.07.2005. godine. Nakon toga, spisi predmeta su na osnovu naredbe predsednika veća od 13.10.2011. godine dostavljeni drugostepenom sudu radi odlučivanja o žalbi branioca okrivljenog, te je Apelacioni sud u Beogradu dana 09.07.2012. godine doneo presudu Kž1 5085/11 kojom je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Dakle, od 19.07.2005. godine, kada je poslednji put pokušano dostavljanje prvostepene presude okrivljenom od strane prvostepenog suda pa do dana 13.10.2011. godine kada je doneta naredba da se spisi dostave drugostepenom sudu i do 09.07.2012. godine kada je doneta drugostepena presuda, protekao je period duži od pet godina, a da za to vreme nije izvršena nijedna procesna radnja koja bi bila preduzeta radi gonjenja okrivljenog zbog predmetnog krivičnog dela, pa je u konkretnom slučaju nastupila zastarelost krivičnog gonjenja. Naime, za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 233. stav 3. u vezi st.1. KZ RS, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom, propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina, a odredbom člana 95. stav 1. tačka 4. OKZ predviđeno je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne pet godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko tri godine - relativna zastarelost krivičnog gonjenja (što je propisano i odredbom člana 103. tačka 5. KZ). Imajući u vidu da odredba člana 96. stav 3. OKZ (član 104. stav 3. KZ) propisuje da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela, to je po nalaženju ovog suda, usled nepreduzimanja procesnih radnji radi gonjenja okrivljenog zbog krivičnog dela za koje je optužen i oglašen krivim, u periodu dužem od pet godina, počev od 19.07.2005. godine (kada je pokušano dostavljanje prvostepene presude okrivljenom od strane prvostepenog suda), nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja dana 19.07.2010. godine.

Pored toga, iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore Uprave policije Bijelo Polje od 26.04.2013. godine i izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore Uprave policije – Sektora kriminalističke policije broj 245/13-13750 od 29.04.2013. godine proizlazi da okrivljeni M.LJ. u vremenu dok je tekao rok zastarelosti nije učinio isto tako teško ili teže krivično delo, to se, budući da nije bilo okolnosti koje utiču na obustavu ili prekid zastarelosti krivičnog gonjenja učinioca koji bi produžili vreme za nastupanje zastarelosti, osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je drugostepeni sud povredio krivični zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 354. tačka 3. ZKP i člana 95. stav 1. tačka 4. OKZ (član 103. tačka 5. KZ). Naime, presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5085/11 doneta je 09.07.2012. godine, kada je već nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja dana 19.07.2010. godine, pa je Apelacioni sud u Beogradu pravilnom primenom krivičnog zakona bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP prema okrivljenom odbije optužbu za krivično delo za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim. Imajući u vidu da drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio na taj način je učinio povredu zakona iz člana 369. tačka 2. u vezi člana 95. stav 1. tačka 4. OKZ na štetu okrivljenog M.LJ. S obzirom na napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5085/11 od 09.07.2012. godine i Drugog opštinskog suda u Beogradu K 1897/03 od 14.06.2005. godine, te je na osnovu člana 354. tačka 3. ZKP, prema okrivljenom M.LJ. odbio optužbu za krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 233. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS. S obzirom da je ovom presudom odlučeno da se optužba prema okrivljenom odbije to je na osnovu člana 197. stav 1. ZKP odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 425. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća
Vesna Veselinović,s.r.                                                                                      - sudija Janko Lazarević,s.r.