Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene A.N., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Boru Osnovnom sudu u Boru podneo optužni predlog Kt 243/2012 od 15.03.2013. godine protiv okrivljene A.N., zbog produženog krivičnog dela sitna prevara iz člana 210. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ. Nakon toga, 23.09.2013. godine branilac okrivljene A.N. je podneo inicijativu Osnovnom javnom tužiocu u Boru za odlaganje krivičnog gonjenja okrivljene A.N., na osnovu koje je Osnovni javni tužilac u Boru zatražio od Osnovnog suda u Boru saglasnost u smislu člana 236. stav 1. ZKP-a, da se okrivljenoj A.N. odloži krivično gonjenje. Osnovni sud u Boru doneo je rešenje K 134/13 - 25.09.2013. godine kojim je odobreno odlaganje krivičnog gonjenja prema okrivljenoj A.N., za produženo krivično delo sitna prevara iz člana 210. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ i data saglasnost Osnovnom javnom tužiocu u Boru da može do završetka glavnog pretresa odustati od krivičnog gonjenja prema okrivljenoj A.N. zbog predmetnog krivičnog dela. Okrivljena A.N. je obavezana da, u roku od 30 dana, od dana prijema predmetnog rešenja, uplati iznos od 29.040,00 dinara oštećenom MUP-u RS PU Bor, uz obavezu da sudu dostavi dokaz o izvršenoj uplati, pa pošto je okrivljena A.N. postupila po navedenom nalogu suda i uplatila 29.040,00 dinara, oštećenom MUP-u RS PU Bor i tako obeštetila isti, Osnovni javni tužilac u Boru je podneskom od 14.11.2013. godine odustao od krivičnog gonjenja okrivljene za produženo krivično delo sitna prevara iz člana 210. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. KZ.

Upravo iz razloga što je postupak protiv okrivljene već bio u fazi održavanja glavnog pretresa Osnovni sud u Boru je doneo presudu K 134/13 od 06. decembra 2013. godine i odbio optužbu protiv okrivljene primenom člana 422. stav 1. tačka 1. ZKP.

Tačno je da predlog branioca za odlaganje krivičnog gonjenja ne može biti „neblagovremen“, kako to navodi branilac okrivljene u zahtevu, jer je predlog podnet u fazi postupka kada je u smislu člana 236. stav 6. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 58/04 ... 76/10) javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja pre završetka glavnog pretresa a nakon odluke suda da je shodno načelu oportuniteta, osnovano da se krivično gonjenje protiv okrivljene odloži. Ali Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da branilac okrivljene neosnovano u zahtevu navodi da je sud odlučujući o zahtevu za naknadu troškova postupka - konkretno nagrade branioca, u ovoj procesnoj situaciji trebalo da donese rešenje na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, jer je optužba odbijena, pa u svakom slučaju troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, te da je time učinjena povreda zakona (iz člana 441. stav 4. ZKP „Službeni glasnik RS“, broj 72/11).

Naime, prvostepeni sud je nesumnjivo postupio protivno imperativnoj odredbi člana 262. stav 1. ZKP i doneo presudu u kojoj nije odlučio ko je obavezan da snosi troškove postupka, pa je tek po zahtevu branioca za naknadu troškova odbrane okrivljene, odlučivao i o tom pitanju.

Imajući u vidu da je krivično-procesni institut odlaganje krivičnog gonjenja, rezultat uvođenja načela oportuniteta krivičnog progona u Zakonik o krivičnom postupku u skorije vreme („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 od 03. septembra 2009. godine), to je odluka suda doneta na osnovu ovih procesnih odredaba, pogodovanje okrivljenom u pogledu krivičnog progona, ali je osnovano zaključio sud u pravnosnažnim rešenjima koja su predmet pobijanja, da sud u slučaju primene tog instituta ne može pogodovati okrivljenom i u pogledu obaveze naknade troškova postupka. Drugim rečima, to znači, da se troškovi postupka nastali primenom odredaba čl. 236. ZKP u vezi okrivljenog i krivičnog dela koje je povod za preduzimanje određenih procesnih radnji, imaju dosuditi kao obaveza okrivljenog, pa i u procesnoj situaciji kada je optužba protiv njega odbijena, što svakako predstavlja izuzetak od pravila propisanog u članu 265. stav 1. ZKP.

Ovo s`toga što se opravdanost preduzetih radnji suda ceni u svakom konkretnom slučaju s`obzirom na okolnosti u vreme kada su preduzete, a u slučaju primene odredbe člana 236. stav 6. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/09 od 03. septembra 2009. godine) nesumnjivo je da su uslovi za odlučivanje o odlaganju krivičnog gonjenja nastali u kasnijoj fazi postupka protiv okrivljene, odnosno u fazi nakon podignutog optužnog predloga i održavanja glavnog pretresa.

Predmetni troškovi nastali su nakon podnetog optužnog predloga, kada je A.N. imala, shodno Zakoniku o krivičnom postupku, status okrivljenog lica, a naknadnom, odnosno kasnijom, primenom instituta odlaganje krivičnog gonjenja iz člana 236. stav 6. ZKP-a, okrivljena je iskoristila zakonsku mogućnost koja joj je pogodovala u odnosu na krivični progon. Korišćenje, odnosno primena, instituta o odlaganju krivičnog gonjenja iz člana 236. stav 6. ZKP-a ne podrazumeva oslobađanje okrivljenog lica od naknade troškova krivičnog postupka nastalih vođenjem postupka upravo protiv tog lica kao okrivljenog, iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da nisu učinjene povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 265. stav 1. ZKP-a, na koje se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                 Dragiša Đorđević, s.r.