Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, odnosno u izreci prvostepene presude se navodi „da je okrivljeni kritičnom prilikom izjavio „šta ti hoćeš buljino jedna“, svestan svog dela čije je izvršenje hteo i bio je svestan da je delo zabranjeno, čime je ostvaren samo objektivni uslov inkriminacije iz člana 170. stav 1. KZ ali pobijanim pravnosnažnim presudama nije utvrđeno da su navedene reči izgovorene u nameri omalovažavanja“.

Izneti navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog izrekom prvostepene presude „... da je okrivljeni dana 10.01.2019. godine u prostorijama Opštine ..., u stanju uračunljivosti, u vreme dok je privatna tužilja razmatrala ...projekat, privatnu tužilju BB uvredio rečima „šta ti hoćeš buljino jedna“ čime je povredio dostojanstvo, čast i ugled privatne tužilje, a bio je svestan svog dela i hteo je njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno“, jasno i nedvosmisleno proizlazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva kako objektivna tako i subjektivna bitna zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud nalazi, nasuprot navodima zahteva, da namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ. Članom 170. stav 4. KZ predviđen je osnov isključenja postojanja krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja.

Kako je pravnosnažnom presudom utvrđeno da okrivljeni predmetne izjave nije dao u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, već su navedene reči upućene upravo svesno i htenjem da se privatna tužilja uvredi, tj. kako se u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz člana 170. stav 4. KZ (kako to pogrešno tvrdi branilac okrivljenog), to s`toga namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama, na štetu okrivljenog, na napred navedeni način učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Pored toga podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na istu povredu krivičnog zakona - iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da delo koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je pravnosnažno osuđen nije krivično delo jer je u pitanju delo malog značaja u smislu člana 18. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode iznete u zahtevu branioca okrivljenog AA ocenio je kao neosnovane, a kako je na ovu povredu zakona ukazivano i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, date na strani 3 drugostepene presude Višeg suda u Požerevcu Kž1 1/21 (2019) od 14.01.2021. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Kod napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                       Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić