Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 73/22 od 22.02.2022. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA i preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K 967/21 od 16.12.2021. godine, samo u pogledu načina izvršenja kazne zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru, a na koju je osuđen prvostepenom presudom, tako što je Apelacioni sud primenom člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika, odredio da se ista izvrši u prostorijama u kojima okrivljeni AA stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, s tim da okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a u koliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 73/22 od 22.02.2022. godine, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 360/22 od 24.03.2022. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese odluku kojom će utvrditi da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 73/22 od 22.02.2022. godine, povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Aleksandru Jovanoviću, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane presude učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, jer je drugostepeni sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti.

Odredbom člana 45. stav 3. Krivičnog zakonika je propisano da ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom AA rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Kpp 97/21 od 24.11.2021. godine, određen pritvor u smislu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP zbog opasnosti od bekstva, s obzirom da se radi o licu koje je do 03.11.2020. godine bilo prijavljeno na adresi Centra za socijalni rad u Kragujevcu, ulica ... broj .., a nakon toga je bio prijavljen na adresi ulica ... broj .. do 11.10.2021. godine, za koju nedostaju podaci o stanodavcu, nakon čega nema prijavljeno prebivalište i boravište. U vreme hapšenja, okrivljni se nalazio neprijavljen u ulici ... broj .. u ... .

Na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Kragujevcu dana 16.12.2021. godine, okrivljeni je izjavio da nema izmena u njegovim ličnim podacima, iz čega proizilazi da okrivljeni nema prebivalište ni boravište u Kragujevcu, nema identifikaciona dokumenta, nema stalan posao, dok u Prištini, na zvanično prijavljenoj adresi prebivališta ne boravi poslednjih 20 godina.

Članom 32. Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera („Službeni glasnik RS“, broj 55/2014 i 87/2018) propisano je da se na način izvršenja kazne kućnog zatvora bez primene mera elektronskog nadzora, shodno primenjuju odredbe ovog zakona kojima se uređuje izvršenje kazne kućnog zatvora sa primenom mere elektronskog nadzora.

Odredbom člana 2. stav 1. Pravilnika o načinu izvršenja kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje („Službeni glasnik RS“, broj 64 od 10.septembra 2010. godine) propisano je da se pod prostorijama u kojima osuđeni stanuje, u smislu ovog Pravilnika, smatra kuća ili stan u kome osuđeni ima prebivalište, bez obzira da li je vlasnik te kuće ili stana. Stavom 2. istog pravilnika propisano je da ukoliko osuđeni nema prebivalište, pod prostorijama u kojima stanuje smatra se kuća ili stan u kome osuđeni ima boravište. Stavom 3. istog pravilnika, propisano je da, ukoliko osuđeni nije vlasnik kuće ili stana u kojima se izvršava kazna, osuđeni će pribaviti pismenu saglasnost vlasnika kuće ili stana za izvršenje kazne, s tim da pismena saglasnost iz stava 3. ovog člana mora biti overena kod nadležnog organa (stav 4.).

Iz spisa predmeta proizilazi da ni tokom prvostepenog postupka do njegovog okončanja, kao ni u postupku po žalbi, okrivljeni sudu nije dostavio dokaz o prijavljenoj adresi prebivališta ili boravišta u Kragujevcu, niti je uz izjavljenu žalbu to učinio njegov branilac, a ni jedno lice tokom postupka nije garantovalo da okrivljeni živi u Kragujevcu, dok je žalbeni predlog bio da se okrivljenom izrekne kazna zatvora u kraćem trajanju i da se ista izdržava u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, pa se ni prvostepeni ni drugostepeni sud nisu bavili okolnostima koje uslovljavaju primenu odredbe člana 45. stav 3. ZKP.

Pored toga, drugostepeni sud je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer su razlozi presude protivrečni izreci, a dati razlozi su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Drugostepeni sud u izreci presude određuje da će se kazna zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni AA stanuje, bez primene mere elektronskog nadzora, a da pri tom ne navodi tačno mesto i adresu gde se te prostorije nalaze. U obrazloženju drugostepene presude sud takođe ne navodi da okrivljeni ima prebivalište ili boravište u određenom mestu, na određenoj adresi u smislu citirane odredbe člana 2. Pravilnika, tako da nije određeno gde i kako će se izvršiti kazna zatvora u konkretnom slučaju. Postupajući na ovaj način, drugostepeni sud je učinio razloge presude protivrečnim izreci, odnosno učinio je bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Imajući navedeno u vidu osnovano se u zahtevu ističe da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 73/22 od 22.02.2022. godine, povređen zakon u korist okrivljenog AA u smislu člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ, kao i da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Drugostepeni sud je svojom odlukom u žalbenom postupku, bez dokaza o prijavi prebivališta ili boravišta u Kragujevcu ili bilo kom drugom mestu, preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Kragujevcu K 967/21 od 16.12.2021. godine, u pogledu načina izdržavanja kazne zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i odredio da se ista izdržava u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i to bez primene elektronskog nadzora. Pri tome drugostepeni sud u izreci presude, kao ni u obrazloženju nije naveo tačno mesto, ni adresu gde se te prostorije nalaze.

Kako je drugostepeni sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, u smislu odredbe člana 439 tačka 2) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na šta se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud, podneti zahtev Republičkog javnog tužioca, usvojio kao osnovan i utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 73/22 od 22.02.2022. godine, povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 45. stav 3. KZ i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnu odluku protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić