Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 168/22 od 14.03.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 366/21 od 12.01.2022. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Filip Domazet, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe odnosno odbiti optužbu za krivično delo iz člana 122. stav 2. Krivičnog zakonika, a u odnosu na ostala krivična dela za koja je oglašen krivim, da mu izrekne kaznu zatvora u kraćem trajanju koju će izdržavati u kućnim uslovima ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, iz razloga što je u odnosu na jedno od krivičnih dela zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom (koja je pobijanim presudama ostavljena na snazi) i to iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 12.01.2022. godine, zbog čega u odnosu na to delo, prema okrivljenom, treba doneti odbijajuću presudu u smislu člana 422. stav 1. tačka 3) ZKP.

Izloženi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 289/17 od 30.11.2017. godine, okrivljeni AA, kome je suđeno u odsustvu, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude.

Ova presuda, u delu odluke o kazni, preinačena je presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1042/18 od 05.12.2018. godine, pa je okrivljeni AA zbog izvršenja navedenih krivičnih dela osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 7 (sedam) meseci, koju će izdržati po pravnosnažnosti presude, a u koju mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru u Republici Hrvatskoj od 01.09.2021. godine do 19.11.2021. godine, vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora u KPZ Niš, kao i vreme provedeno u pritvoru po rešenju Osnovnog suda u Aleksincu Kv 330/21 od 17.12.2021. godine.

Nakon toga, rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu Kv 318/21 od 01.12.2021. godine, usvojen je zahtev okrivljenog AA podnet preko branioca advokata Filipa Domazeta i dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, te je određeno da se održi novi glavni pretres u skladu sa odredbom člana 479. ZKP, a u ponovljenom postupku u prisustvu okrivljenog, doneta je presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 366/21 od 12.01.2022. godine, kojom je ranija pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 289/17 od 30.11.2017. godine, koja je preinačena u delu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1042/18 od 05.12.2018. godine, ostavljena na snazi u celosti.

U konkretnom slučaju prvostepena presuda kojom je ranija pravnosnažna presuda (Osnovnog suda u Aleksincu K 289/17 od 30.11.2017. godine, koja je preinačena u delu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1042/18 od 05.12.2018. godine) ostavljena na snazi, doneta je nakon dozvoljenog ponavljanja postupka u korist okrivljenog AA, kome je suđeno u odsustvu (član 479.ZKP).

Odredbom člana 479. ZKP propisano je ponavljanje postupka nakon suđenja u odsustvu, u kojem se ostvaruje isključivo interes okrivljenog, koji očekuje povoljniju presudu od ranije donete pravnosnažne presude. Ovo posebno što okrivljeni može zahtevati ponavljanje postupka u smislu navedene procesne odredbe i van uslova propisanih u članu 473. ZKP, ukoliko nastupi mogućnost da se suđenje sprovede u njegovom prisustvu, a takođe se u smislu odredbe člana 471. stav 2. ZKP zahtev za ponavljanje krivičnog postupka može podneti, pored ostalog, i ukoliko je došlo do zastarelosti, odnosno i nakon što je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

U ponovljenom postupku u korist okrivljenog preispituje se zakonitost ranije pravnosnažne presude prema stanju stvari koje obuhvata i činjenice i primenu materijalnog i procesnog prava u vreme njenog donošenja. To znači da u ponovljenom postupku takvo preispitivanje može dovesti, na osnovu ocene ranijeg ili novog dokaznog materijala, do potpunog ili delimičnog stavljanja van snage ranije pravnosnaže presude i donošenja nove, oslobađajuće presude ili blaže osuđujuće presude, kao i do ostavljanja na snazi ranije pravnosnažne presude, što je ovde slučaj.

U tom slučaju, ne radi se o tome da se u novom postupku tek treba ostvariti krivično gonjenje za nešto što nije bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan posebno i zbog toga što se zastarelost krivičnog gonjenja i zastarelost izvršenja kazne međusobno isključuju odnosno ne mogu teći istovremeno.

Dakle, procesna situacija nastala od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je dozvoljeno ponavljanje postupka u smislu odredbe člana 479. ZKP za vreme novog suđenja, isključuje uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, rok zastarelosti krivičnog gonjenja ne teče u procesnoj situaciji kada je dozvoljeno ponavljanje krivičnog postupka, zbog krivičnog dela koje je bilo obuhvaćeno ranijom presudom kojom je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Prema tome, postupanjem u ponovljenom postupku i donošenjem pobijanih presuda, kojima je u celosti ostavljena na snazi ranija pravnosnažna presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 289/17 od 30.11.2017. godine (preinačena u delu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1042/18 od 05.12.2018. godine), koja je doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na krivično delo iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, nižestepeni sudovi nisu učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u konkretnom slučaju isključen uticaj zastarelosti krivičnog gonjenja na ishod tog postupka.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pobijanih nižestepenih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ostalim navodima zahteva branilac osporava činjenična utvrđenja suda i polemiše sa izvedenim dokazima i njihovom ocenom (član 440.ZKP), te nadalje polemiše sa utvrđenim olakšavajućim i otežavajućim okolnostima prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, iznoseći sopstveno mišljenje o tome koje je okolnosti pri tome sud trebalo da uzme u obzir, a koje bi prema stavu branioca, dovele do blaže osude, čime ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povrede odredaba člana 440. i 441. stav 1. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u njihovo razmatranje i ocenu, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić