Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kzz 59/05
07.04.2006. godina
Beograd

 

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Novice Pekovića, predsednika veća, Predraga Gligorijevića, Dragomira Milojevića, Nikole Mićunovića, Anđelke Stanković, Dragana Jocića i Zorana Tatalovića, članova veća i savetnika Vrhovnog suda, Gordane Maravić, zapisničara, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije i dr, rešavajući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Ktz. 510/05 od 09. juna 2005. godine, podignutom protiv pravnosnažne presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24. decembra 2003. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, okrivljenog AA i okrivljenog BB, a u prisustvu branioca advokata AB, dana 07. aprila 2006. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

UTVRĐUJE SE da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Ktz. 510/05 od 09. juna 2005. godine, OSNOVAN, pa Vrhovni sud UTVRĐUJE da je u presudi Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24. decembra 2003. godine, povređen krivični zakon u korist okrivljenih AA i BB – član 389. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24. decembra 2003. godine, uvažavanjem žalbi branilaca tada optuženih AA i BB, preinačena je presuda Okružnog suda u Čačku K. 14/02 od 07. marta 2002. godine, tako što je Vrhovni sud primenom odredbe člana 355. tačka 3. ZKP, oslobodio od optužbe AA i BB da su radnjama opisanim pod tačkom 1 izvršili krivično delo neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. KZ SRJ, AA da je radnjama opisanim pod tačkom 2 izvršio krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ SRJ i BB da je radnjama opisanim pod tačkom 3 izvršio takođe krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ SRJ, jer nije dokazano da su optuženi izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret i odlučeno da troškovi krivičnog postupka padanu na teret budžetskih sredstava.

 

Protiv ove presude zahtev za zaštitu zakonitosti podigao je Republički javni tužilac pod brojem Ktz. 510/05 od 09. juna 2005. godine, zbog povrede odredbe Zakonika o krivičnom postupku koja se odnosi na ovlašćenje drugostepenog suda da u sednici veća preinači prvostepenu presudu (čl. 391. stav 1. ZKP) pogrešno je označavajući kao povredu odredbe člana 389. stav 1. ZKP, učinjenu u korist okrivljenih, s`predlogom da Vrhovni sud uvažavanjem zahteva utvrdi da je presudom Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24.decembra 2003. godine povređen krivični zakon.

 

U odgovoru na zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA advokat AB, predložio je da Vrhovni sud odbije zahtev kao neosnovan i obavestio u tom podnesku ovaj sud da je sprečen da prisustvuje sednici veća zakazanoj za 07. april 2006. godine.

 

Vrhovni sud je zakazao sednicu veća u smislu odredbe člana 422. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku kojoj nije prisustvovao uredno obavešten Republički javni tužilac, okrivljeni AA i BB koji su uredno obavešteni, a takođe ni branilac advokat AB, pa je u prisustvu advokata VV razmotrio spise krivičnog predmeta, te ocenivši navode zahteva našao:

 

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 510/05 od 09. juna 2005. godine, je osnovan, jer je presudom Vrhovnog suda Srbije Kž. I 839/02 od 24. decembra 2003. godine, povređen krivični zakon i to odredba člana 391. stav 1. ZKP u korist okrivljenih AA i BB.

 

Odredba člana 391. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku glasi: drugostepeni sud će uvažavajući žalbu ili po službenoj dužnosti presudom preinačiti prvostepenu presudu, ako utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenoj presudi pravilno utvrđene i da se s obzirom na utvrđeno činjenično stanje po pravilnoj primeni krivičnog zakona ima doneti drugačija presuda, a prema stanju stvari i u slučaju povredi iz člana 368. stav 1. tačka 5, 8. i 9. ovog zakonika.

 

Obrazloženje presude Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24.decembra 2003. godine, počev od treće strane pa do datih razloga na strani četvrtoj, gde sud argumentuje svoje pravne zaključke, da nije dokazano da su okrivljeni krivična dela izvršili (pa ih oslobađa od optužbe na osnovu odredbe člana 355. tačka 3. ZKP), u suštini daje novu ocenu dokaza bez održavanja glavnog pretresa, pa tako utvrđuje i novo činjenično stanje (koje je prvostepeni sud utvrdio na drugi ili čak suprotan način i koje nalazi relevantnim za presuđenje). Drugostepeni sud čak koristi i formulaciju "analizom napred iznetih činjenica ... našao da nema dokaza ...". Ovakvi zaključci i argumentacija za njih može se dati samo nakon održanog glavnog pretresa pred drugostepenim sudom što dalje znači da drugostepeni sud nema takva ovlašćenja u sednici veća.

 

Odredba člana 391. stav 1. istog Zakonika pretpostavlja da su odlučne činjenice potpuno i pravilno utvrđene (suprotno proizilazi iz obrazloženja drugostepene presude, odnosno upravo da su odlučne činjenice nepravilne i nepotpune), pa bi se s`obzirom na utvrđeno činjenično stanje imala doneti drukčija presuda, prema pravilnoj primeni zakona.

 

Postupajući na opisan način drugostepeni sud je povredio odredbu člana 391. stav 1. ZKP koja ne dozvoljava promenu činjeničnog stanja ukoliko se primenjuje, a drugostepeni sud je istu primenio menjajući činjenično stanje, u sednici veća.

 

Tako je drugostepeni sud postupajući suprotno navedenoj odredbi Zakonika, bez održavanja glavnog pretresa, utvrdio novo činjenično stanje, odnosno cenio dokaze u drugom svetlu od onog iz prvostepene presude i učinio povredu krivičnog zakona u korist okrivljenih AA i BB, a koja je utvrđena u ovoj presudi, ne dirajući u pravnosnažnu presudu Vrhovnog suda Srbije u Beogradu Kž. I 839/02 od 24.12.2003. godine.

 

Zbog navedenih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci presude, u smislu odredbe člana 425. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

 

Predsednik veća-sudija,

Novica Peković, s.r.

 

Zapisničar,

Gordana Maravić, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

 

JČ