Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 536/11 od 19.06.2011. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan i da je navedenim presudama povređen zakon u korist okrivljenog. Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, a u prisustvu okrivljenog S.N. i njegovog branioca adv. M.V., na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu našao: Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP. Prvostepeni sud je okr. S.N. na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 50. Zakona o deviznom poslovanju, nalazeći da delo za koje je okrivljeni S.N. optužen, po zakonu nije krivično delo. Dajući razloge za takav stav prvostepeni sud u obrazloženju presude navodi „u konkretnom slučaju, izvršenje transakcije ponuđeno je od strane kontrolora NBS, iz čega sledi dalji zaključak da je kupovina deviza koju je izvršio okrivljeni isprovocirana od strane pomenutog kontrolora, čija radnja, po oceni suda, ne može predstavljati predmet krivično-pravne zaštite i sankcionisanja u smislu napred pomenute odredbe“.... odnosno da „kontrolori NBS nisu ovlašćeni da u smislu člana 30. Zakona o deviznom poslovanju vrše prodaju deviza, niti da sami vrše krivična dela provocirajući građane da vrše krivična dela“ te da u radnjama koje se stavljaju na teret okrivljenom nema elemenata krivičnog dela iz člana 50. Zakona o deviznom poslovanju. Ovakav stav prvostepenog suda, a koji je prihvaćen i od strane drugostepenog suda koji u svojoj odluci navodi: „... da se u konkretnom slučaju radi o provociranom krivičnom delu, a takvo krivično delo nije krivično delo...“ je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pogrešan, jer iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog datih u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela iz čl. 50. Zakona o deviznom poslovanju a koje je okrivljenom S.N. stavljeno na teret. Naime, bez značaja je za svršenu radnju navedenog krivičnog dela činjenica da li je do izvršenja dela došlo tako što je okrivljenom prišao kontrolor NBS i ovde svedok S.S. sa ciljem da „isprovocira“ kupoprodaju deviza, koja transakcija je izvršena time što je okr. S.N. prihvatio kupovinu 100 eura za dinarsku protivvrednost u iznosu od 8.250,00 dinara, ili je u pitanju bilo koje drugo fizičko lice koje nudi devize na prodaju. Ova činjeica znači da je okr. S.N. očigledno kupovao devize, pa kako za isto nije imao ovlašćenje NBS, odnosno postupao je suprotno odredbi člana 30. Zakona o deviznom poslovanju, to se u konkretnoj situaciji u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 50. Zakona o deviznom poslovanju. Stoga je prvostepeni sud oslobađajući okrivljenog S.N. shodno članu 355. tačka 1. ZKP od optužbe učinio povredu krivičnog zakona iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okr. S.N. goni krivično delo, a ta povreda nije otklonjena odlukom drugostepenog suda, koji je u potpunosti prihvatio stav prvostepenog suda. „Provociranje“ okrivljenog da izvrši radnju krivičnog dela ne isključuje postojanje krivičnog dela. Za odgovor na pitanje da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo od značaja je šta je opisano u optužnom aktu i da li je okrivljeni svojim radnjama ostvario sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju, odnosno da li postoji neki od osnova propisanih krivičnim zakonom koji isključuju protivpravnost ili krivicu. Pri tom se eventulano kod donošenja prvostepene i drugostepene presude moglo postaviti pitanje dozvoljenosti ili nedozvoljenosti navedenog dokaza – u smislu korišćenja iskaza kontrolora NBS, odnosno da li je taj dokaz u skladu sa odredbama ZKP i da li se na tom dokazu može zasnovati presuda, a na šta se u podnetom zahtevu ne ukazuje, pa u smislu odredbe člana 423. stav 1. ZKP isto i nije predmet ispitivanja u ovom postupku. Nalazeći, iz iznetih razloga, da je prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je tim presudama povređen zakon u korist okrivljenog S.N. ne dirajući u pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut. Ocenjujući navode zahteva da je prilikom donošenja navedenih presuda učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tačka 11. ZKP, jer obrazloženje prvostepene i drugostepene presude ne sadrže razloge o odlučnim činjenicama, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev u tom delu neosnovan. Suprotno ovim navodima zahteva, prvostepenom i drugostepenom presudom nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP, u smislu navoda iz zahteva, jer obe presude sadrže dovoljne i jasne razloge u vezi sa primenom odredbe čl. 355. tačka 1. ZKP. U konkretnom slučaju, kao što je napred navedeno prvostepeni i drugostepeni sud, povredili su krivični zakon iz člana 369. stav 1. tačka 1. ZKP, jer su zauzeli pogrešan stav o pitanju, da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, ali su za takav stav dali razloge koji nisu nerazumljivi niti protivrečni. Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe čl. 30. st. 1., čl. 32. Zakona o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“ br. 116/08 od 22.12.2008.godine) i odredaba čl. 24. st. 7., 425. st. 2. i čl. 424. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća
Mila Ristić,s.r.                                                                                                                          sudija Bata Cvetković,s.r.