Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 422. stav 3. ZKP, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pobijane presude, po oceni navoda u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da je Apelacioni sud u Beogradu pobijanom presudom učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 385. stav 3. ZKP na štetu okrivljenog V.S. Iz spisa predmeta utvrđuje se da je protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K 3938/11 od 08.05.2012. godine žalbu izjavio okrivljeni V.S., u zakonom propisanom roku, o kojoj žalbi je i odlučeno presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3909/12 od 19.09.2012. godine. Protiv prvostepene presude, žalbu je izjavio i branilac okrivljenog - advokat S.R., koja je angažovana u toku roka za izjavljivanje žalbe, a o čemu je kao dokaz sudu dostavila punomoćje dana 15.06.2012. godine. Braniocu okrivljenog je prvostepena presuda uručena u sudu, dana 18.06.2012. godine, a žalbu protiv ove presude je, prema stanju u spisima, podnela dana 03.07.2012. godine, dakle u zakonom propisanom roku od 15 dana, koji se i računa od dana dostavljanja presude braniocu. Apelacioni sud u Beogradu, prilikom donošenja pobijane presude, nije ni odlučivao o žalbi branioca okrivljenog – advokata S.R., već je doneo odluku samo o žalbi okrivljenog V.S., i pored toga što je angažovanjem branioca u roku za izjavljivanje žalbe koji teče za okrivljenog i odlukom suda da se izabranom braniocu dostavi prvostepena presuda (kako je i postupljeno u konkretnom slučaju), manifestovana volja okrivljenog da se putem formalne odbrane žali na presudu. Odredbom člana 385. stav 3. ZKP, propisano je da drugostepeni sud o svim žalbama protiv iste presude odlučuje jednom odlukom. Suprotno citiranoj zakonskoj odredbi, Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni, prilikom donošenja pobijane presude, doneo je odluku samo po žalbi okrivljenog V.S., pri čemu nije odlučio o žalbi branioca okrivljenog, na koji način je učinio bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi sa članom 385. stav 3. ZKP, obzirom da nije odlučio o svim žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude. Kako je, dakle, Apelacioni sud u Beogradu učinio povredu procesnih odredaba u žalbenom postupku na štetu okrivljenog, jer nije odlučio o žalbi njegovog branioca, a koji propust je mogao biti od uticaja na pravilno i zakonito donošenje odluke u smislu odredbe člana 368. stav 2. ZKP, što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud uvažavanjem zahteva za zaštitu zakonitosti, ukinuo presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 3909/12 od 19.09.2012. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje. U ponovnom postupku, nakon što otkloni bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovom presudom, Apelacioni sud u Beogradu biće u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku. Sa svega izloženog, a na osnovu odredbi člana 425. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.                                              Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća -
Snežana Medenica, s.r.                                                                                          sudija Nevenka Važić, s.r.