Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je postupljeno u smislu odredbi člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjem protiv kojeg je zahtev podignut i po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan. Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.2 br.1157/11 od 26.7.2011.godine u stavu 2 učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 162. stav 4. ZKP a na štetu okrivljenog V.B. Iz spisa predmeta nesumnjivo proizilazi da je u postupku priznanja strane sudske odluke koji je vođen pred Višim sudom u Čačku, protiv okrivljenog V.B., rešenjem tog suda br. Kv. 111/11 od 22.06.2011.godine odbijena kao neosnovana žalba okrivljenog koju je u njegovo ime podneo T.B. advokat iz B. Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je postupajući predsednik veća dostavnom naredbom (str. spisa 24. Višeg suda u Čačku) odredio da se ovo rešenje dostavi adv. T.B. iz B., okrivljenom V.B. iz G.M., braniocu po službenoj dužnosti D.O. adv. iz Č. i VJT iz Čačka te da su kopije rešenja ekspedovane iz Višeg suda u Čačku dana 23.06.2011. godine. Iz dostavnica uloženih u spise predmeta nadalje proizilazi da je to rešenje dostavljeno: okrivljenom dana 27.06.2011. godine, adv. D.O. dana 11.07.2011.godine, adv. T.B. dana 27.06.2011. godine i VJT iz Čačka dana 23.06.2011. godine te da su žalbe na ovo rešenje uložili adv. T.B. predajom preporučene pošiljke pošti u Beogradu dana 29.06.2011. godine a koja je primljena u Višem sudu u Čačku dana 30.06.2011. godine i adv. D.O. čija žalba je primljena u Višem sudu u Čačku dana 14.07.2011.godine. Takođe, iz spisa predmeta proizilazi i to da je rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu, posl. br. Kž.2. 1157/11 od 26.7.2011.godine, odbijena kao neosnovana žalba branioca adv. T.B. iz B. a žalba branioca istog okrivljenog, adv. D.O. odbačena je kao neblagovremena. U obrazloženju svog pravnog stava zbog čega je žalba branioca po službenoj dužnosti adv. D.O. neblagovremena te da je treba odbaciti, Apelacioni sud u Kragujevcu navodi da je rešenje Višeg suda okrivljenom B. dostavljeno 27.06.2011.godine, da je žalba branioca po službenoj dužnosti adv. D.O. predata pošti dana 14.07.2011.godine, da je rok za izjavljivanje žalbe 3 dana „pa je zadnji dan za žalbu bio 30.jun 2011. godine“. Iz iznetog se da zaključiti da Apelacioni sud previđa činjenicu da je rešenje Višeg suda u Čačku dostavljeno i adv. D.O. dana 11.07.2011.godine kod zauzimanja stava da rok za žalbu na rešenje i okrivljenom i braniocu teče od istog dana tj. od dana dostavljanja okrivljenom (27.06.2011.godine). Ovo pravno shvatanje Apelacionog suda je pogrešno. Naime, odredbom člana 12. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik“ RS br.20/2009) predviđeno je da se u postupku pružanja međunarodne pravne pomoći, shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), „ako ovim zakonom nije drukčije određeno“. Kako tim zakonom ništa nije drukčije određeno u vezi dostavljanja pismena i drugih odluka od čijeg dostavljanja teče rok za izjavljivanje žalbe, neophodno je primeniti odredbe člana 162. stav 4. ZKP kojima je, najpre (rečenica prva), određeno da „ako okrivljeni ima branioca, optužnica, optužni predlog, privatna tužba i sve odluke od čijeg dostavljanja teče rok za žalbu ili prigovor, kao i žalba protivne strane koja se dostavlja radi odgovora, dostaviće se i braniocu i okrivljenom po odredbama člana 161. ZKP“ te da (rečenica druga) „U tom slučaju, rok teče od dana dostavljanja pismena okrivljenom, odnosno braniocu.“ U konkretnom slučaju rešenje je dostavljeno u skladu sa odredbama člana 162. stav 4. ZKP ( rečenica prva) i okrivljenom B. a i njegovom braniocu adv. D.O. te, po citiranom zakonskom tekstu, u skladu sa rečenicom drugom iz iste odredbe, rok za žalbu teče od dana dostavljanja navedenog rešenja okrivljenom, odnosno braniocu. Kako je rešenje okrivljenom dostavljeno 27.6.2011.godine, to je rok (od 3 dana) da on izjavi žalbu isticao 30.6.2011. godine, a kako je rešenje braniocu okrivljenog adv. D.O. dostavljeno tek 11.07.2011.godine, to je rok da ovaj branilac izjavi žalbu isticao tek 14.07.2011. godine, a ne, kako to pogrešno smatra Apelacioni sud, dana 30.6.2011.godine. Budući da je ovaj branilac žalbu podneo upravo dana 14.07.2011.godine dakle poslednjeg dana roka, to je Apelacioni sud pogrešio kada je žalbu kao neblagovremenu odbacio i time, na štetu okrivljenog, povredio odredbu člana 162. stav 4. ZKP a u vezi člana 12. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima („Službeni glasnik“ RS br.20/2009). Kako je pobijanim rešenjem povređen zakon na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti to rešenje, u stavu 2. izreke, ukinuo i predmet vraća Apelacionom sudu u Kragujevcu na ponovnu odluku o ovoj žalbi. Donošenjem napadnutog rešenja sud nije povredio i odredbe člana 398. stav 1. i člana 399. stav 2. ZKP a kako se to ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti te je zahtev u ovom delu neosnovan. Naime, iz iznetog nesumnjivo proizilazi da je u konkretnoj situaciji Apelacioni sud na pogrešnom stanovištu od kada braniocu okrivljenog počinje da teče rok za izjavljivanje žalbe a ne da li uopšte ima pravo žalbe (član 398. stav 1. ZKP) odnosno u kom roku (član 399. stav 2. ZKP). Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. i člana 32. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08), te člana 24. stav 7. ZKP a primenom člana 425. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Predsednik veća
Mila Ristić                                                                                                                                       sudija Bata Cvetković,s.r.