Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 756/17 od 29.01.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Osnovnog javnog tužioca u Čačku i žalba branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Čačku K 295/16 od 14.02.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Tomislav Stanković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) ZKP i 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud zakaže i održi sednicu veća na koju će pozvati okrivljenog i branioca.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je u odnosu na dve radnje koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, i to za radnje preduzete dana 19.09.2007. i 17.12.2007. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, zbog čega isti smatra da je sud oglasivši okrivljenog krivim i za ove radnje, na taj način učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. U vezi toga, branilac se poziva na pravni stav Vrhovnog kasacionog suda, zauzet na sednici održanoj dana 15.04.2014. godine, da zastarelost krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela, počinje da teče zasebno za svaku pojedinačnu radnju izvršenja krivičnog dela koje ulazi u sastav konstrukcije produženog krivičnog dela, i to počev od prve preduzete radnje.

Međutim, kako su ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, isticani i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, i na strani desetoj presude u drugom i trećem pasusu, dao jasne razloge da u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih i upućuje. Pritom, ovaj sud naglašava da se branilac neosnovano poziva na pomenuti stav Vrhovnog kasacionog suda sa sednice od 15.04.2014. godine, iz razloga što se navedeni stav isključivo odnosi na računanje zastarelosti krivičnog gonjenja kod produženih krivičnih dela, kod kojih nije primenjen član 61. stav 5. KZ, tj. kod kojih nije bitno obeležje određeni novčani iznos, a što u konkretnom nije slučaj. Naime, konstrukcija produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, obuhvata više krivičnih dela čije je bitno obeležje upravo određeni novčani iznos, pa je u tom smislu i primenjen član 61. stav 5. KZ, te se shodno istom, ima smatrati da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, jer je to obuhvaćeno jedinstvenim umišljajem okrivljenog, te u tom slučaju zastarelost počinje teći od momenta kada je preduzeta radnja poslednjeg krivičnog dela koje je obuhvaćeno produženim krivičnim delom, a rok se određuje prema kvalifikaciji koja je prihvaćena za produženo delo.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima zahteva da izreka pobijane prvostepene presude ne sadrži tačno vreme, mesto i način izvršenja radnje predmetnog krivičnog dela, zbog čega branilac smatra da u konkretnom slučaju nema ni krivičnog dela iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 5. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 359. stav 1. KZ propisano je da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granice svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, dok je stavom 2. tog člana propisano da ako je izvršenjem dela iz stava 1. navedenog člana pribavljena imovinska korist u iznosu preko 450.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Iz izreke pobijane prvostepene presude koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom proizilazi da je okrivljeni „u vremenskom periodu od 19.09.2007. godine do 11.10.2011. godine, u ..., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, kao službeno lice Policijske uprave u ..., raspoređen na radno mesto ..., Odeljenja ..., kome je faktički povereno vršenje poslova za prijem i distribuciju lož ulja, naručioca Policijske uprave u ..., za potrebe Policijske stanice u ..., Policijske stanice u ... i Vatrogasne jedinice u ..., iskorišćavanjem svog službenog položaja pribavio sebi imovinsku korist u ukupnom iznosu od 994.073,00 dinara, a Policijskoj upravi u ... naneo štetu, mada je bio svestan da iskorišćavanjem službenog položaja sebi pribavlja imovinsku korist, a Policijskoj upravi ... nanosi štetu, to hteo, mada je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.“

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni u vremenskom periodu od 19.09.2007. do 11.10.2011. godine, u ..., na opisani način, preduzeo radnje izvršenja navedednog krivičnog dela, jer je iskorišćavanjem svog službenog položaja, pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 450.000, 00 dinara, a Policijskoj upravi u ... naneo štetu. Stoga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, izreka pobijane pravnosnažne presude jasno sadrži: i vreme izvršenja krivičnog dela („vremenskom periodu od 19.09.2007. do 11.10.2011. godine“), zatim i mesto izvršenja („u ...“), kao i način izvršenja i opis radnje krivičnog dela („iskorišćavanjem svog službenog položaja“).

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, smatrajući da je sud pogrešno primenio zakon, jer nije mogao radnje okrivljenog kvalifikovati kao krivično delo zloupotreba službenog položaja, s obzirom da prema stavu branioca, okrivljeni AA „ni pravno ni faktički nije bio nikakvo službeno lice, nije posedovao legitimaciju MUP-a, već je bio ... u Odeljenju ..., koje se bavi ...“

Međutim, kako je branilac ove navode u zahtevu isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani osmoj poslednji pasus i strani devetoj prvi pasus, dao jasne razloge da je u konkretnom slučaju okrivljeni imao svojstvo službenog lica, to navedene razloge u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud, te na iste u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje. Uz to, ovaj sud napominje da je okrivljeni AA bio raspoređen na radno mesto ... Odeljenja ... i da je istom bilo faktički povereno vršenje poslova za prijem i distribuciju lož-ulja, naručioca Policijske uprave u ... Vatrogasne jedinice u ..., pa je stoga i okrivljeni imao svojstvo službenog lica, jer mu je faktički bilo povereno vršenje pomenutih poslova, iz delokruga Odeljenja ... PU ....

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je apelacioni sud na poslednjoj strani obrazloženja pobijane drugostepene presude „utvrdio bez postojanja optužnice“, da se u radnjama pojedinih okrivljenih stiču elementi izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, ali da je za isto gonjenje zastarelo, a što prema stavu branioca, nije bilo predmet optuženja, zbog čega isti smatra da je sud time prekoračio optužbu.

Međutim, kako se ovi navodi zahteva ne odnose na okrivljenog AA, u čije ime i za čiji račun je branilac advokat Tomislav Stanković, podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, već se odnose na druga lica, u čije ime pomenuti branilac nije ovlašćen da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti i da postupa u konkretnom slučaju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP, u delu u kome je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić