Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011.godine), održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev branioca osuđenog Gorana Đorđevića je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011.godine) propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva ( člana 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.

U članu 485. stav 4. istog Zakonika, propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda toga zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred Apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog na podnošenje zahteva zbog povrede zakona, je po stavu Vrhovnog kasacionog suda, shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika iz člana 74., člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred Apelacionim sudom.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Gorana Đorđevića, podnetog u skladu sa odredbom člana 483. stav 3. ZKP, kao osnov podnošenja zahteva je navedena povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP. Iz obrazloženja zahteva branioca osuđenog proizilazi da je Apelacioni sud učinio povredu zakona, prihvatajući stav prvostepenog suda, da dokaz, zbog koga je osuđeni tražio ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, ne predstavlja novi dokaz, već da se radi o dokazu koji je izveden i obuhvaćen pravnosnažnom presudom, što isključuje mogućnost njegovog ponovnog razmatranja. U zahtevu branioca osuđenog se navodi da je na taj način povređena načelna odredba o dužnosti utvrđivanja istine u krivičnom postupku iz člana 17. ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/2001, 68/2002 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 2000/2009-dr. zakon i 72 od 03.09.2009.godine).

Navedena povreda, međutim, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog koga bi okrivljeni, kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti. Osim ovog razloga, u zahtevu nije naveden ni jedan drugi razlog koji bi mogao biti predmet pobijanja zakonitosti odluke u opsegu koji ZKP u članu 485. stav 4. taksativno nabraja, pa je Vrhovni kasacioni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog Gorana Đorđevića, ocenio kao nedozvoljen.

Imajući u vidu odredbu člana 71. tačka 5. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011.godine) koja propisuje da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi da sledstveno tome, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP.

Prema tome, povreda koja je predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, po stavu Vrhovnog kasacionog suda ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, zbog čega je zahtev ocenjen nedozvoljenim.

Postupajući na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72 od 28.09.2011.godine), Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca osuđenog, Gorana Đorđevića.

 

Zapisničar-savetnik,                                                                                                    Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.