Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Milunke Cvetković, Dubravke Damjanović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u prekršajnom predmetu okrivljenog AA, zbog prekršaja iz člana 333. stav 1. tačka 11) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ.br.149/21 od 15.03.2021. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda 16Prž.br.21704/20 od 04.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ.br.149/21 od 15.03.2021. godine, pa se UKIDAJU pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda 16Prž.br.21704/20 od 04.12.2020. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine okrivljeni AA je oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 11) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 5.000,00 (pethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini, sud će shodno članu 315. Zakona o prekršajima doneti rešenje o izvršenju neplaćene novčane kazne.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova prekršajnog postupka plati paušalni iznos od 1.500,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda 16Prž.br.21704/20 od 04.12.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Jelene Stanković i potvrđena je presuda Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.149/21 od 15.03.2021. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži kao osnovan podneti zahtev, te da ukine pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda 16Prž.br.21704/20 od 04.12.2020. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim prekršajnim presudama na štetu okrivljenog AA učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, jer sud u toku prekršajnog postupka nije primenio odredbu člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, s obzirom da okrivljenom AA u prekršajnom postupku, pre donošenja pobijanih prekršajnih presuda, nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete, povređujući tako pravo odbrane okrivljenog, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je po izdatom prekršajnom nalogu Policijske uprave Beograd, okrivljeni AA podneo Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za sudsko odlučivanje, ujedno dostavljajući i pisanu odbranu u kojoj je negirao izvršenje prekršaja i između ostalog naveo da izdavalac prekršajnog naloga nije dostavio okrivljenom ni jedan materijalni dokaz da je okrivljeni izvršio prekršaj koji mu se nalogom stavlja na teret. Nakon toga je prvostepeni prekršajni sud zatražio od izdavaoca prekršajnog naloga - Policijske uprave za Grad Beograd, Uprave saobraćajne policije dostavljanje dokaza kojima raspolaže za prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret, te je sudu od izdavaoca prekršajnog naloga kao dokaz dostavljena fotodokumentacija video zapisa predmetnog prekršaja. Prvostepeni prekršajni sud je na osnovu člana 250. tačka 3) Zakona o prekršajima dana 13.01.2020. godine doneo presudu 20Pr.br.21435/19 kojom je okrivljenog AA oslobodio odgovornosti za prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 11) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, nalazeći da nije dokazano da je učinio predmetni prekršaj. Navedena prvostepena presuda je ukinuta od strane Prekršajnog apelacionog suda rešenjem 12Prž.br.7472/20 od 15.05.2020. godine i spisi predmeta vraćeni prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, iz razloga jer po nalaženju drugostepenog prekršajnog suda prvostepeni sud nije utvrdio bitne činjenice da li je okrivljeni imao izdato odobrenje od strane nadzorne organizacione jedinice za krovnu oznaku prema priloženoj fotodokumentaciji, kao i da li okrivljeni poseduje validno odobrenje za obavljanje taksi delatnosti upravo putničkim vozilom BG ... koje je prema fotodokumentaciji zatečeno u kretanju žutom trakom.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepeni prekršajni sud u ponovljenom postupku, postupajući po nalogu iz rešenja drugostepenog prekršajnog suda, kao dokaz pribavio od Sekretarijata za javni prevoz, Sektora za taksi prevoz, Gradske uprave za Grad Beograd uverenje broj ../20 izdato na ime AA od 07.07.2020. godine. Nakon toga, Prekršajni sud u Beogradu dana 14.09.2020. godine donosi presudu kojom okrivljenog AA oglašava odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 11) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđuje ga na novčanu kaznu, a koja presuda je potvrđena od strane drugostepenog prekršajnog suda. Iz obrazloženja pobijanih prekršajnih presuda proizilazi da je sud prekršajnu odgovornost okrivljenog za predmetni prekršaj utvrdio na osnovu dostavljene fotodokumentacije video zapisa predmetnog prekršaja i uverenja Sekretarijata za javni prevoz, Sektora za taksi prevoz, Gradske uprave za Grad Beograd broj ../20 izdatog na ime AA od 07.07.2020. godine.

Odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se okrivljenom pre donošenja odluke mora dati mogućnost da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koje mu idu u korist, osim u slučajevima predviđenim zakonom.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA u ovom prekršajnom postupku negirao izvršenje predmetnog prekršaja, te s obzirom na to da je odbranu dao u pisanoj formi, kao i da mu u toku prekršajnog postupka od strane prvostepenog prekršajnog suda uopšte nije omogućeno da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i to o fotodokumentaciji video zapisa predmetnog prekršaja i posebno o uverenju Sekretarijata za javni prevoz, Sektora za taksi prevoz, Gradske uprave za Grad Beograd broj ../20 od 07.07.2020. godine pribavljenom kao dokaz u ponovljenom postupku (bilo na način da je sud pozvao okrivljenog da se izjasni na navedene pisane dokaze ili pak da te dokaze dostavi okrivljenom na izjašnjenje), a na kojim dokazima se, prema razlozima pobijane prvostepene prekršajne presude, upravo zasniva zaključak suda da je okrivljeni učinio predmetni prekršaj za koji je oglašen odgovornim, već je sud mimo svoje obaveze propisane odredbom člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima doneo pobijanu prekršajnu presudu, to iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom prvostepenom prekršajnom presudom povređena odredba člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima i ujedno pravo na odbranu okrivljenog i time učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima. Drugostepeni prekršajni sud je, ne otklanjajući ovu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka na koju je ukazivao u žalbi branilac okrivljenog, i sam učinio istu bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, te ukinuo pobijane pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 20Pr.br.96051/20 od 14.09.2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda 16Prž.br.21704/20 od 04.12.2020. godine i predmet vratio Prekršajnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne, konkretne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić