.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz RZ 4/2019
20.11.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Jasmine Vasović i Radmile Dragičević Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih Predraga Nikolića i dr. zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. u vezi člana 2. KZ SRJ i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Predraga Nikolića, Ivana Ivanova i Zorana Dželetovića, adv. Momčila Kovačevića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu Ki 6/14 od 01.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 333/19 od 16.07.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 20.11.2019. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Predraga Nikolića, Ivana Ivanova i Zorana Dželetovića, adv. Momčila Kovačevića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu Ki 6/14 od 01.04.2019. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 333/19 od 16.07.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Nišu Ki 6/14 od 01.04.2019. godine, Viši sud u Nišu oglasio se stvarno nenadležnim za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih Predraga Nikolića i Zorana Dželetovića zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz člana 142. stav 1. u vezi člana 22. KZ SRJ i okrivljenog Ivana Ivanova zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1. u vezi člana 24. KZ SRJ, po zahtevu za sprovođenje istrane Okružnog javnog tužioca u Prištini Kt 63/99 od 03.06.1999. godine, preciziranim aktom Višeg javnog tužioca u Nišu Kt 194/14 od 21.02.2019. godine i odlučeno da po pravnosnažnosti rešenja spisi predmeta budu dostavljeni Višem sudu u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine kao stvarno nadležnom sudu.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 333/19 od 16.07.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Predraga Nikolića i njegovog branioca izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Nišu Ki 6/14 od 01.04.2019. godine.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koji je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenih Predraga Nikolića, Ivana Ivanova i Zorana Dželetovića, adv. Momčilo Kovačević, u podnetom zahtevu navodi da je donošenjem pobijanih rešenja povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer prema navodima zahteva u ovoj krivičnoj stvari „stoji trajna i potpuna procesna nemogućnost daljeg vođenja krivičnog postupka, zato što nadležni tužilac nije odlučio o podizanju optužnice u zakonskom roku po ZKP“, to jest u roku od 15 odnosno 30 dana od kada mu je istražni sudija dostavio predmet na odluku posle završene istrage, te je povređena odredba člana 257. stav 2. ranije važećeg ZKP, iz kojih razloga je trebalo istragu obustaviti zbog nepostupanja nadležnog javnog tužioca da u zakonskom roku podigne optužnicu.
Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovni kasacioni sud je ispitao shodno odredbi člana 603. i 604. ZKP, pa je našao da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno člana 369. stav 1. tačka 3) ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04...76/10), u daljem tekstu: ranije važećeg ZKP.
Odredbom člana 257. stav 2. ranije važećeg ZKP, propisano je da po završenoj istrazi istražni sudija dostavlja spise državnom tužiocu, koji je dužan da u roku od 15 dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optužnicu ili da da izjavu da odustaje od gonjenja. Ovaj rok može veće (član 24. stav 6. ZKP produžiti na predlog državnog tužioca, najduže za još 15 dana, a stavom 4. navedenog člana propisano je da ako državni tužilac ne postupi u roku predviđenom u stavu 2. i 3. ovog člana, dužan je da o razlozima obavesti Višeg državnog tužioca.
Imajući u vidu navedenu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je okolnost da je javni tužilac propustio rok od 15 odnosno 30 dana da podigne optužnicu, okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje shodno odredbi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP (člana 369. stav 1. tačka 3. ranije važećeg ZKP).
Naime, rok za podizanje optužnice predviđen odredbom člana 257. stav 2. ranije važećeg ZKP, je instruktivni rok i ne proizvodi procesne posledice u smislu navoda zahteva. Jedina posledica propuštanja navedenog roka propisana je stavom 4. člana 257. ranije važećeg ZKP, da je tužilac dužan da o razlozima nepostupanja u roku predviđenom u stavu 2. i 3. ovog člana obavesti Višeg državnog tužioca.
Dakle, kako, propuštanje roka za podizanje optužnice iz člana 257. stav 2. ranije važećeg ZKP, nije okolnost koja isključuje krivično gonjenje, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, (odnosno 369. stav 1. tačka 3) ranije važećeg ZKP).
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
