Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Srpski pravoslavni manastir „AA“ ..., ..., koga zastupa punomoćnik Dušan Jakovljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB, kao bivšeg vlasnika „VV“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Zvonko Džanković, advokat iz ..., radi naknade štete, u postupku po predlogu tuženog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br. 4430/16 od 16.08.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2017.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br. 4430/16 od 16.08.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P br. 13773/2010 od 09.03.2016. godine, dozvoljeno je ponavljanje postupka pa je ukinuta presuda Privrednog suda u Beogradu P br. 13773/2010 od 11.04.2012.godine, koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 6842/12 od 01.07.2013.godine ispravljena rešenjem Pž 6842/12 od 03.10.2013.godine u stavu trećem izreke u delu u kojem je obavezan tuženi da tužiocu na ime vraćanja datog plati iznos od 466.240,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi prema Zakonu o visini stope zatezne kamate na iznos od 100.000,00 dinara počev od 03.08.2009.godine pa do isplate i na iznos od 366.240,00 dinara počev od 07.08.2009.godine pa do isplate i u stavu četvrtom izreke, a preinačena u delu stava trećeg izreke na način da je odbijen tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2012.godine pa do isplate. Odlučeno je da će glavna rasprava biti određena po pravnosnažnosti ovog rešenja.

Privredni apelacioni sud je pobijanim rešenjem Pž br. 4430/16 od 16.08.2016.godine preinačio prvostepeno rešenje Privrednog suda u Beogradu, tako što je odbio predlog tuženog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 13773/2010 od 11.04.2012.godine.

Protiv drugostepenog rešenja tuženi je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Obzirom da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 412. stav 4. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom člana 399. ZPP u vezi sa članom 412. stav 5. istog zakona i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijano rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda, a neosnovano je ukazivanje revidenta da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbe o dostavljanju poziva iz člana 127. ZPP, kao i odredbe o postavljanju privremenog zastupnika iz člana 79. ZPP, zbog čega je pogrešnom primenom člana 402. stav 1. tačka 1. ZPP odbio predlog tuženog za ponavljanje postupka.

Prema utvrđenim činjenicama tuženi je kao preduzetnik, vlasnik „VV“ bio prijavljen na adresi ... br. ... u .... Tužilac je u tužbi navedenu adresu označio kao adresu tuženog. Preko pravnog lica registrovanog za dostavljanje „GG“ iz ... dostava pokušana preko te adrese nije bila uspešna, jer je prema izveštaju dostavljača tuženi nepoznat na navedenoj adresi. Dostava je pokušana i preko adrese ..., ... ... i ..., ... ..., što je adresa iz lične karte tuženog, ali pošiljke nisu uručene, jer je tuženi nepoznat na istim adresama. Prvostepeni sud je tokom postupka nemogućnost dostave konstatovao na zapisnicima, a zatim rešenjem od 24.02.2011.godine tuženom postavio privremenog zastupnika, kome je uručena tužba sa prilozima i koji je zastupao tuženog do pravnosnažnog okončanja spora, koji je okončan presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 13733/2010 od 11.04.2012.godine delimino potvrđenom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 6842/12 od 01.07.2013.godine, kojima je pravnosnažno obavezan tuženi da tužiocu isplati ukupan iznos od 466.240,00 dinara sa kamatom i troškovima spora.

Tuženi je predlog za ponavljanje postupka zasnovao na odredbi člana 422. stav 1. tačka 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09) jer je po navodima iz predloga tuženom nezakonitim postupanjem, odnosno propuštanjem dostavljanja uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom.

Kod činjenice da u spisima postoji jasan i nedvosmislen izveštaj pravnog lica registrovanog za vršenje dostave da sudska pošiljka nije mogla biti uručena tuženom, jer je primalac nepoznat na označenoj adresi ..., ... ..., pravilan je zaključak drugostepenog suda da je dostava pokušana u skladu sa članom 127. ZPP, te obzirom na izveštaj dostavljača da je primalac nepoznat, pravilno je istom saglasno članu 79. stav 2. tačka 4. ZPP postavljen privremeni zastupnik, te nema nezakonitog postupanja suda usled čega je tuženi sprečan da raspravlja pred sudom, pa nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka saglasno članu 422. stav 1. tačka 1. ZPP.

Odredba člana 127. relevantnog ZPP propisuje da se pismena dostavljaju, po pravilu, preko pošte, a mogu se dostavljati preko određenog lica zaposlenog u sudu, preko nadležnog organa opštine, preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, neposredno u sudu ili na drugi način određen posebnim zakonom.

Odredba člana 79. ZPP propisuje uslove za postavljanje privremenog zastupnika tuženom i kada je u pitanju pravno lice, odnosno preduzetnik, između ostalog u slučaju ako je prebivalište, odnosno boravište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika.

Neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da je prvostepeni sud u postupku čije se ponavljanje traži postupio suprotno navedenim zakonskim odredbama jer u spisima nema dokaza, niti jednog koverta sa spakovanim primerkom tužbe i priloga koji je naslovljen na tuženog, a vraćen neuručen sudu. Takođe je neosnovan revizijski navod tuženog da pokušaj dostave preko privatnog preduzeća „GG“nije u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, te da je navedeno preduzeće načinilo greške prilikom dostavljanja ne označivši ime i prezime vlasnika preduzetničke radnje, da nije ostavljena obavest tuženom gde može preuzeti pošiljku i nije navedeno kako je utvrđeno da je tuženi nepoznat na adresi. U prvostepenom postupku čije se ponavljanje traži dostava tuženog pokušana je preko pravnog lica registrovanog za obavljanje poslova dostavljanja, a iz priloženog izveštaja istog pravnog lica proizilazi da je tuženi nepoznat na adresi na kojoj je kod APR registrovana preduzetnička radnja, kao i na adresi upisanoj u biračkom spisku i u ličnoj karti tuženog, pri čemu je u izveštajima o pošiljci kao ime osobe za kontakt navedeno ime tuženog. Tuženom čija je adresa prema izveštaju dostavljača koji nije doveden u sumnju nepoznata, sud na predlog tužioca postavlja privremenog zastupnika saglasno članu 79. stav 1. tačka 4. ZPP. Privremeni zastupnik je zakonski zastupnik stranke, koji se stara o njenim interesima u parnici u kojoj je postavljen i njegova ovlašćenja prestaju kada se stranka ili njen punomoćnik pojave pred sudom. Postavljanjem tuženom privremenog zastupnika, advokata koji je u toj parnici zastupao interese tuženog zaštićeno je pravo tuženog na jednaku i pravičnu zaštitu njegovih prava, te je ispoštovano raspravno načelo, pa nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi za ponavljanje postupka sa razloga povrede tog načela.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. stav 2. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci revizijskog rešenja.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić