Troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Prokuplju I-5 Pr 2118/18 od 05.03.2019. godine okrivljeno pravno lice … „AA“ DOO sa sedištem u ... i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu BB sa prebivalištem u ..., oglašeni su odgovornim zato što je dana 24.08.2018. godine u 19,00 časova … „AA“ DOO sa sedištem u ..., pravno lice, pružalo usluge obezbeđenja, prema sačinjenom planu obezbeđenja manifestacije „…“ u …, u centru grada, a protivno odredbama člana 12. stav 4. Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 104/13 i 42/15), propustilo da mesno nadležnoj policijskoj upravi MUP-a Republike Srbije dostavi lekarska uverenja o godišnjoj proveri psihofizičke sposobnosti za svako fizičko lice kome je izdata licenca Ministarstva, a usled propuštanja dužnog nadzora od strane direktora BB, kao odgovornog lica u pravnom licu, što je utvrđeno dana 24.08.2018. godine od strane Odeljenja policijske uprave u Prokuplju, nadležnog za praćenje i nadzor nad privatnim obezbeđenjem i detektivskom delatnošću prilikom vanrednog nadzora, za šta su osuđeni na novčanu kaznu i to pravno lice … „AA“ DOO sa sedištem u ... u iznosu od 50.000,00 dinara, a okrivljeno odgovorno lice upravnom licu BB u iznosu od 25.000,00 dinara, pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne, a obavezani su i na snošenje troškova postupka u iznosu od po 2.000,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Postupajući po zajedničkoj žalbi branioca okrivljenih, Prekršajni apelacioni sud, Odeljenje u Nišu je rešenjem II-204 Prž 15984/19 od 01.08.2019. godine odbacilo žalbu branilaca okrivljenih kao neblagovremenu.

Protiv presude Prekršajnog suda u Prokuplju I-5 Pr 2118/18 od 05.03.2019. godine i rešenja presude Prekršajnog apelacionog suda Odeljenje u Nišu II-204 Prž 15984/19 od 01.08.2019. godine, Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tač. 3) i 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i povrede materijalnog prekršajnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 1) istog zakona. Navodi da je nakon što je, predmetni prekršaj učinjen a pre donošenja prvostepene presude, donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju koji je objavljen u ''Službenom glasniku Republike Srbije'' broj 87/2018 od 13.11.2018. godine, sa stupanjem na snagu osmog dana od dana objavljivanja, u kome radnja koja se okrivljenima stavlja na teret – pružanje usluga privatnog obezbeđenja bez dostavljanja MUP-u lekarskog uverenja o proveri psihofizičke sposobnosti za svako fizičko lice kome je izdata licenca, više nije predviđena kao prekršaj, odnosno prekršaj je dekriminalizovan. Pored toga navodi da su nejasni razlozi u prvostepenoj presudi u delu koji se odnosi na izrečenu novčanu kaznu za koju je navedeno da je propisana u rasponu od 100.00,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice, odnosno 25.000,00 dinara do 80.000,00 dinara za odgovorno lice i da im je izrečena minimalna novčana kazna. Ovo stoga što je u zakonu koji je važio u vreme izvršenja radnje prekršaja bio propisan raspon novčane kazne od 100.000,00 do 500.000,00 dinara za pravno lice i u rasponu od 5.000,00 do 50.000,00 dinara za odgovorno lice, dok je zakonom koji je važio u vreme donošenja prvostepene presude taj raspon povećan na 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara za pravno lice odnosno 25.000,00 do 80.000,00 dinara za odgovorno lice u pravnom licu. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijanu presudu i rešenje i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku ili da preinači pobijanu presudu i rešenje i prekršajni postupak protiv okrivljenih obustavi.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu i rešenje na osnovu odredbe člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/13, 13/16 i 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se na učinioca prekršaja primenjuje zakon, odnosno propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja. Prema stavu 2. istog člana ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca.

Iz spisa predmeta proizlazi da su pobijanom prvostepenom presudom okrivljeno pravno lice … „AA“ DOO sa sedištem u ... i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu BB sa prebivalištem u ..., oglašeni odgovornim zato što je dana 24.08.2018. godine u 19,00 časova … „AA“ DOO sa sedištem u ..., pravno lice pružalo usluge obezbeđenja, prema sačinjenom planu obezbeđenja manifestacije „…“ u ..., u centru grada, a protivno odredbama člana 12. stav 4. Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 104/13 i 42/15), propustilo da mesno nadležnoj policijskoj upravi MUP-a Republike Srbije dostavi lekarska uverenja o godišnjoj proveri psihofizičke sposobnosti za svako fizičko lice kome je izdata licenca Ministarstva, a usled propuštanja dužnog nadzora od strane direktora BB, kao odgovornog lica u pravnom licu, što je utvrđeno dana 24.08.2018. godine u od strane Odeljenja policijske uprave u Prokuplju, nadležnog za praćenje i nadzor nad privatnim obezbeđenjem i detektivskom delatnošću prilikom vanrednog nadzora, čime je pravno lice izvršilo prekršaj iz člana 77. stav 1. u vezi sa članom 12. stav 4. Zakona o privatnom obezbeđenju, a odgovorno lice u pravnom licu prekršaj iz člana 77. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. istog zakona. Istom presudom za učinjeni prekršaj izrečena im je novčana kazna, i to okrivljenom pravnom licu u iznosu od 50.000,00 dinara i okrivljenom odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 25.000,00 dinara.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijana presuda obuhvaćena bitnom povredom odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tač. 3) i 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, kao i da je doneta uz povredu materijalnog prekršajnog prava iz odredbe člana 265. stav 1. tačka 1) istog zakona.

Ovo stoga što je radnja koja je u prekršajnom postupku okrivljenima stavljena na teret - pružanje usluga privatnog obezbeđenja bez dostavljanja MUP-u lekarskog uverenja o proveri psihofizičke sposobnosti za svako fizičko lice kome je izdata licenca, u vreme izvršenja, bila sankcionisana odredbom člana 77. st. 1. i 2. Zakona o privatnom obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' br. 104/13 i 45/15), kao prekršaj. Međutim, u međuvremenu je, nakon što je prekršaj izvršen i podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka a pre donošenja prvostepene prekršajne presude, došlo do izmene propisa, tako što je 21.11.2018. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, objavljen u ''Službenom glasniku RS'' br. 87/2018 od 13.11.2018. godine. Navedenim izmenama u Zakonu o privatnom obezbeđenju pružanje usluga privatnog obezbeđenja bez dostavljanja MUP-u lekarskog uverenja o proveri psihofizičke sposobnosti za svako fizičko lice kome je izdata licenca više nije sankcionisano kao prekršaj.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud je našao da je posle učinjenog prekršaja došlo do izmene propisa i da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju (''Službeni glasnik RS'' br. 87/18 od 13.11.2018. godine) blaži za učinioce jer navedenim zakonom počev od 21.11.2018. godine radnja koja se okrivljenima stavlja na teret više nije propisana kao prekršaj.

Kako je pobijana prvostepena presuda doneta nakon što radnja koja se okrivljenima stavlja na teret više nije propisana kao prekršaj, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je doneta uz bitnu povredu odredbe prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i povredu materijalnog prekršajnog prava iz odredbe člana 265. stav 1. tačka 1) istog zakona.

Pored toga, obrazloženje prvostepene presude nejasno je u delu koji se odnosi na izrečenu novčanu kaznu jer nije jasno koji zakon je primenjen i na osnovu čega je sud našao da je kazna izrečena u minimalnom iznosu, što predstavlja bitnu povredu odredbe prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima.

Kako su okrivljeni oslobođeni odgovornosti da su izvršili prekršaj iz člana 77. st. 1. i 2. Zakona o privatnom obezbeđenju, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda a na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 250. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, odlučio kao u dispozitivu presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 27.11.2019. godine, Przz 17/2019

Zapisničar,                                                                                                        Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                        Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić