U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Veska Krstajića, Radoslava Petrovića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 719/19 od 31.12.2019. godine protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenja u Ćupriji III-09 Pr br. 964/18 od 12.08.2019. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-112 Prž 18826/19 od 30.10.2019. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se USVAJA, UKIDAJU SE presuda Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenja u Ćupriji III-09 Pr br. 964/18 od 12.08.2019. godine i presuda Prekršajnog apelacionog suda – Odeljenja u Kragujevcu I-112 Prž 18826/19 od 30.10.2019. godine i predmet vraća Prekršajnom sudu u Jagodini – Odeljenju u Ćupriji na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Jagodini – Odeljenja u Ćupriji III-09 Pr br. 964/18 od 12.08.2019. godine okrivljeno pravno lice ''AA'' DOO sa sedištem u ... i okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu BB iz ... oglašeni su odgovornim zbog prekršaja iz člana 179. stav 4. tačka 4) i stav 5. i člana 178a stav 1. tačka 3) i stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji za koje su im utvrđene pojedinačne novčane kazne i to za prekršaj iz tačke 1. izreke presude okrivljenom pravnom licu u iznosu od 100.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 10.000,00 dinara; za prekršaj iz tačke 2. izreke presude okrivljenom pravnom licu u iznosu od 100.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 10.000,00 dinara i za prekršaj pod tačkom 3. izreke presude okrivljenom pravnom licu u iznosu od 100.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu u pravnom licu u iznosu od 10.000,00 dinara, pa su osuđeni na jedinstvene novčane kazne i to: okrivljeno pravno lice u iznosu od 300.000,00 dinara, a okrivljeno odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 30.000,00 dinara, pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne, a obavezani su i na snošenje troškova postupka u iznosu od po 2.000,00 dinara, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Postupajući po žalbi branilaca okrivljenih, Prekršajni apelacioni sud - Odeljenje u Kragujevcu je presudom I-112 Prž 18826/19 od 30.10.2019. godine odbio žalbe i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih prekršajnih presuda Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima. U zahtevu ističe da su sudovi propustili da navedu oblik vinosti odnosno krivice okrivljenih lica. Navodi da je izrekom prvostepene prekršajne presude radnja prvog prekršaja koji je okrivljenim stavljen na teret i za koju su osuđeni opisan na sledeći način: ''Zato što se dana 04.07.2016. godine nisu odazvali na poziv poreskog inspektora, odnosno nisu odredili lice koje će u njihovo ime učiniti poslovnu dokumentaciju, opremu i materijal dostupnu inspektorima u kontroli, poreski obveznik nije postupio u skladu sa odredbom člana 25. stav 1. tačka 3. i člana 44. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno nije se odazvao na poziv poreskog inspektora i nije dostavio poslovne knjige, poslovnu dokumentaciju i druge isprave na uvid poreskom inspektoru'', a radnja drugog prekršaja na sledeći način: ''Zato što dana 04.07.2016. godine nisu pružili na uvid poslovnu dokumentaciju, naime, zaključkom broj 47- 00003/2015-033-023 od 28.06.2016. godine, koji im je uručen 01.07.2016. godine naloženo im je da u roku od tri dana od dana prijema istog, dostave traženu dokumentaciju, što okrivljeni nisu učinili do navedenog datuma i time su postupili suprotno odredbama člana 25. stav 1. tačka 3) Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, obzirom da nisu dostavili knjigu evidencije prometa i usluga za period kontrole na uvid poreskom inspektoru''. Ukazuje da je radnja izvršenja prvog prekršaja kako je to opisano nejasna, s obzirom da je navedeno da je prekršaj učinjen 04.07.2016. godine, dok je u opisu drugog prekršaja navedeno da je zaključak od 28.06.2016. godine kojim je sve to naloženo okrivljenom, njemu uručen 01.07.2016. godine i naloženo mu da u roku od tri dana dostavi traženu dokumentaciju. Dakle, za šta god da su okrivljeni oglašeni odgovornim (za prvi i drugi prekršaj), radnja prekršaja je nejasna, jer su okrivljeni zaključak kojim je sve to naloženo primili 01.07.2016. godine (kako je to navedeno za drugi prekršaj) i imali su rok od tri dana za postupanje, pa je u svakom slučaju prekršaj mogao biti učinjen najranije 05.07.2016. godine, a ne 04.07.2016. godine kako se to navodi opisom za prvi i drugi prekršaj. Navodi i da iz spisa predmeta proizlazi da je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka menjao vreme izvršenja prekršaja, pa tako u inicijalnom zahtevu nije uopšte bilo navedeno vreme izvršenje prekršaja, a u preciziranom zahtevu od 13.01.2017. godine navedeno je da je prekršaj izvršen 26.02.2016. do 04.11.2016. godine, da bi u poslednjem preciziranju od 14.11.2017. godine bilo navedeno da je prekršaj učinjen 04.07.2016. godine. Ističe da iz zaključka od 28.06.2016. godine i opisa radnji prvog i drugog prekršaja, proizlazi da okrivljenima nije naloženo da urade ono zbog čega su oglašeni odgovornim, odnosno nije im naloženo da odrede bilo kakvo lice zbog bilo čega, niti im je naloženo da učine dostupnim materijal i opremu, niti im je naloženo da dostave knjigu evidencija prometa i usluga. Ukazuje i da su okrivljeni pod tačkom 1. i pod tačkom 2. oglašeni odgovornim, jer nisu postupili po zaključku Poreske uprave od 28.06.2016. godine i prekršaj učinili dana 04.07.2016. godine, na taj način što ''nije dostavio poslovne knjige, poslovnu dokumentaciju i druge isprave na uvid poreskom inspektoru'' (tačka 1. presude), odnosno zato što ''nije dostavio knjigu evidencije promena i usluga za period kontrole'' (tačka 2. presude). Knjiga evidencije prometa i usluga predstavlja poslovnu knjigu, pa su okrivljeni pod tačkom 1. i pod tačkom 2. prvostepene presude dva puta oglašeni odgovornim zbog istog navodnog prekršaja i utvrđene su im dve kazne, samo što je pod tačkom 1. navedeno da nije dostavio ''poslovne knjige'', a pod tačkom 2. da nije dostavio ''knjigu evidencije prometa i usluga'' (koja je takođe poslovna knjiga), u isto vreme i po istom zaključku Poreske uprave. Proizlazi da je radnja izvršenja prvog i drugog prekršaja samo drugačije formulisana, a reč je o istovetnom nepostupanju okrivljenih, te se dolazi do zaključka da su okrivljeni dva puta oglašeni odgovornim za istu radnju prekršaja. Takođe iz odredaba člana 179. stav 4. tačka 4) i stav 5. i člana 178a stav 1. tačka 3) i stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i opisa prvog i drugog prekršaja koji su okrivljenima stavljeni na teret, proizlazi da je reč o istovetnom nepostupanju okrivljenih o istovetnom prekršaju, samo drugačije formulisanog, za koju radnju su okrivljeni dva puta osuđeni. Navodi i da u izreci prvostepene presude uopšte nije navedeno mesto izvršenja prekršaja koji se okrivljenima stavlja na teret što je bitan element svakog prekršaja. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud zahtev uvaži, ukine prvostepenu i drugostepenu prekršajnu presudu i predmet vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji, iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane presude u smislu odredbe člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' 65/13, 13/16 i 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane prekršajne presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima kojom je propisano da bitna povreda odredaba prekršajnog postupka koja je uticala ili je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude ili rešenja postoji i ako presuda ili rešenje uopšte nema razloga ili nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, ili su ti razlozi potpuno nejasni, ili u znatnoj meri protivrečni, ili ako o odlučnim činjenicama postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi, o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku, i samih tih isprava ili zapisnika, osim u slučaju iz člana 252. stav 4. ovog zakona. Ovo stoga što je u izreci prvostepene prekršajne presude navedeno da je okrivljenima zaključkom od 28.06.2016. godine, koji im je (kako je navedeno u izreci prvostepene presude) uručen 01.07.2016. godine, naloženo da u roku od tri dana postupe po tom zaključku, pa su okrivljeni nepostupanjem mogli biti u prekršaju najranije 05.06.2016. godine. Dakle, prekršaj koji im je stavljen na teret nije mogao biti izvršen 04.07.2016. godine kako je u izreci prvostepene presude navedeno.

Pored toga, osnovan je i navod zahteva da su okrivljeni dva puta oglašeni odgovornim za istu radnju prekršaja. Ovo stoga što iz izreke prvostepene presude odnosno opisa prvog i drugog prekršaja koji se okrivljenima stavlja na teret i odredbi člana 179. stav 4. tačka 4) i stav 5. i člana 178a stav 1. tačka 3) i stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, proizlazi da je reč o istovetnom nepostupanju okrivljenih (nedostavljanje poslovnih knjiga odnosno nedostavljanje knjiga evidencija prometa i usluga), samo drukčije formulisano.

S obzirom na sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da je podneti zahtev osnovan, pa je na osnovu člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima, odlučio kao u dispozitivu, s tim što je u ponovnom postupku prvostepeni prekršajni sud dužan da postupi po odredbi člana 290. ovog zakona.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 27.02.2020. godine, Przz 2/2020

 

Zapisničar,                                                                                                                                                  Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                                                                                  Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić