U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Veska Krstajića, Radoslava Petrovića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Dragicom Vranić, kao zapisničarem, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 668/19 od 12.12.2019. godine protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 91 Pr. br. 34985/18 od 12.11.2018. godine i presude Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 8 Prž. br. 21532/19 od 16.10.2019. godine, u predmetu prekršaja, u javnoj sednici veća održanoj dana 27.02.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Zahtev se USVAJA i UTVRĐUJE da je presudom Prekršajnog suda u Beogradu 91 Pr. br. 34985/18 od 12.11.2018. godine i presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 8 Prž. br. 21532/19 od 16.10.2019. godine povređen zakon.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 91 Pr. br. 34985/18 od 12.11.2018. godine, na osnovu člana 250. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima, okrivljeni AA iz ... oslobođen je odgovornosti za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) u vezi odredbe člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, jer postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog. Postupajući po žalbi punomoćnika podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, oštećenog BB iz ..., Prekršajni apelacioni sud u Beogradu je presudom 8 Prž. br. 21532/19 od 16.10.2019. godine odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, osim u delu pravnog osnova oslobađanja, u kojem delu je presudu po službenoj dužnosti preinačio, a okrivljenog oslobodio odgovornosti na osnovu odredbe člana 250. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, jer delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj.

Protiv pobijanih prekršajnih presuda Republički javni tužilac je podigao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima. U podnetom zahtevu ukazuje da se u konkretnom slučaju okrivljeni koji je ovlašćeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja u organu vlasti – Gradskoj opštini Voždovac, ima smatrati odgovornim licem. Stoga ističe da je nejasan zaključak prvostepenog suda da okrivljeni nije odgovorno lice koje odgovara za prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i da je nejasna odluka drugostepenog prekršajnog suda da delo za koje se okrivljeni tereti po propisu nije prekršaj. Ukazuje da sadržinu odredbe člana 46. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja treba tumačiti u skladu sa sadržinom odredbe člana 30. stav 1. Zakona o prekršajima koji definiše ko se smatra odgovornim licem u smislu Zakona o prekršajima. Predlaže da sud zahtev usvoji i utvrdi da je pobijanim prekršajnim presudama povređen zakon.

Vrhovni kasacioni sud je obavestio o sednici veća Republičkog javnog tužioca, koji iako uredno obavešten, nije pristupio.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijane presude u smislu člana 286. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br. 65/13, 13/16 i 98/16), Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev osnovan.

Prema stanju u spisima, pobijanom prvostepenom presudom Prekršajnog suda u Beogradu 91 Pr. br. 34985/18 od 12.11.2018. godine okrivljeni AA iz ..., zaposlen na mestu ... Skupštine u Gradskoj opštini Voždovac, oslobođen je odgovornosti da je kao ovlašćeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja propustio da tražioca informacija od javnog značaja u zakonskom roku od 15 dana od dana prijema zahteva, dana 03.10.2017. godine odnosno najkasnije do dana 19.10.2017. godine, obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta, već je to učinio sa zakašnjenjem dana 24.10.2017. godine, čime bi učinio prekršaj iz člana 46. stav 1. tačka 8) u vezi odredbe člana 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Okrivljeni je oslobođen odgovornosti na osnovu odredbe člana 250. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima, jer postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost okrivljenog. Prema razlozima navedene prekršajne presude, po oceni prvostepenog prekršajnog suda iz kaznene odredbe člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja proizlazi da je zakonodavac propisao kaznu samo za odgovorno lice u organu javne vlasti, a ne i za ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Postupajući po žalbi punomoćnika podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka – oštećenog BB iz ..., Prekršajni apelacioni sud u Beogradu je pobijanom drugostepenom presudom 8 Prž. br. 21532/19 od 16.10.2019. godine žalbu odbio kao neosnovanu, osim u delu pravnog osnova oslobađanja, u kojem delu se presuda po službenoj dužnosti preinačuje a okrivljeni oslobađa odgovornosti na osnovu odredbe člana 250. stav 1. tačka 1) Zakona o prekršajima, jer delo za koje se tereti po propisu nije prekršaj. U obrazloženju navedene presude ocenjeno je da je pravilno postupio prvostepeni sud kada je okrivljenog oslobodio odgovornosti za učinjeni prekršaj jer je Izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koje su objavljene u ''Službenom glasniku RS'' broj 104/2009 od 16.12.2009. godine, sa stupanjem na snagu osmog dana od dana objavljivanja, promenjen subjekt prekršajne odgovornosti. U osnovnom tekstu to je bilo ovlašćeno lice organa vlasti za pristup informacijama od značaja, a ovim izmenama i dopunama utvrđeno je da je to odgovorno lice tačnije funkcioner organa vlasti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se sadržina odredbe člana 46. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja mora tumačiti u skladu sa sadržinom odredbe člana 30. Zakona o prekršajima koja definiše ko se smatra odgovornim licem u smislu Zakona o prekršajima.

Odredbom člana 38. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da će odgovorno lice u organu vlasti odrediti jedno ili više službenih lica (u daljem tekstu: ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Prema stavu 2. istog člana, ovlašćeno lice: 1) prima zahteve, obaveštava tražioca o posedovanju informacija i obezbeđuje uvid u dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno dostavlja informaciju na odgovarajući način, odbija zahtev rešenjem, pruža tražiocima neophodnu pomoć za ostvarivanje njihovih prava utvrđenih ovim zakonom; 2) preduzima mere za unapređenje prakse postupanja sa nosačima informacija, prakse održavanja nosača informacija, kao i prakse njihovog čuvanja i obezbeđenja, a prema stavu 3, ako ovlašćeno lice iz stava 1. ovog člana nije određeno, za postupanje po zahtevu nadležno je odgovorno lice u organu vlasti.

Odredbom člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da će se novčanom kaznom od 5.000,00 do 50.000,00 dinara kazniti za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti, ako organ javne vlasti ne postupi po zahtevu za pristup informacijama u skladu sa ovim zakonom, odnosno dostavi nepotpune ili netačne informacije (član 16).

Odredbom člana 30. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da se odgovornim licem, u smislu ovog zakona, smatra lice kome su u pravnom licu povereni određeni poslovi koji se odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši određene dužnosti.

Polazeći od citiranih propisa, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti kao pravilna ocena nižestepenih sudova da okrivljeni kao ovlašćeno službeno lice za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja nije odgovorno lice u organu javne vlasti u smislu citiranog člana 46. stav 1. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Vrhovni kasacini sud smatra da ukoliko rukovodilac organa javne vlasti ne odredi službeno lice za postupanje po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, kaznena odredba člana 46. tačka 8) Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosi se na rukovodioca organa javne vlasti kao odgovorno lice. Međutim, ukoliko rukovodilac organa javne vlasti ovlasti jedno ili više službenih lica za postupanje po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja na način propisan odredbom člana 38. st. 1. i 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, onda se navedena kaznena odredba odnosi na to službeno lice jer se ono smatra odgovornim licem u smislu člana 30. stav 1. Zakona o prekršajima. Ovo stoga što mu je rukovodilac organa poverio posao, odnosno dužnost da umesto njega, kao ovlašćeno lice, postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je našao da je pobijanim presudama povređen zakon odnosno učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka na koju se u zahtevu ukazuje, pa je na osnovu odredbe člana 287. stav 4. u vezi sa članom 288. stav 1. Zakona o prekršajima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

dana 27.02.2020. godine, Przz 25/2019

Zapisničar,                                                                                       Predsednik veća – sudija,

Dragica Vranić,s.r.                                                                       Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić