Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA i BB, oboje iz ..., Ul. ... br. ..., čiji je zajednički punomoćnik Branka Vojnović, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv dopunskog rešenja Višeg suda u Novom Sadu R4 I 24/2015 od 05.10.2016. godine, u sednici održanoj 08.12.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE dopunsko rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4 I 24/2015 od 05.10.2016. godine, tako što se predlagačima AA i BB određuje naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od po 20.000,00 dinara (pored određenih po 20.000,00 dinara), kao i troškovi žalbenog postupka od 9.000,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

U ostalom delu žalba predlagača se ODBIJA i POTVRĐUJE dopunsko rešenje Višeg suda u Novom Sadu R4 I 24/2015 od 05.10.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4 I 24/2015 od 28.12.2015. godine, ispravljenim rešenjem od 05.10.2016. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku izvršenja pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I 1662/2011. Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Novom Sadu hitno odlučivanje i sprovođenje izvršenja u predmetu I 1662/2011 i okončanje postupka u što kraćem roku. Stavom trećim izreke dosuđena je predlagačima naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od po 20.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke predlagačima su dosuđeni troškovi postupka od 9.000.00 dinara.

Protiv navedenog rešenja, predlagači su izjavili žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga, osporavajući ga u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu preko dosuđenog do traženog iznosa.

vraćeni su spisi R4 i 24/15 Višem sudu u Novom Sadu, radi dopune postupka.

Dopunskim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu R4 I 24/2016 od 05.10.2016. godine, odbijen je zahtev predlagača preko dosuđenog iznosa od po 20.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku do traženog iznosa od po 200.000,00 dinara.

Protiv navedenog dopunskog rešenja, predlagači su izjavili žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Odlučujući o žalbi protiv dopunskog rešenja na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagači AA i BB su 18.11.2009. godine podneli predlog za izvršenje Opštinskom sudu u Titelu u predmetu I 97/09 protiv izvršnog dužnika VV, radi naplate novčanog potraživanja, prodajom nepokretnosti izvršnog dužnika. Rešenjem suda I 97/09 od 18.11.2009. godine dozvoljeno je predloženo izvršenje. Protiv rešenja izvršni dužnik je 03.02.2010. godine izjavio žalbu. Postupak izvršenja je nastavljen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu. Rešenjem suda I 41/10 od 13.09.2010. godine postupak je prekinut zbog smrti izvršnog dužnika. Podneskom izvršnih poverilaca predložen je nastavak postupka, a uz podnesak je dostavljeno rešenje o nasleđivanju iza pok. VV. Rešenjem suda od 26.01.2011. godine nastavljen je postupak. Podnescima od 16.03.2011. godine, 07.04.2011. godine i 16.06.2011. godine izvršni poverioci su urgirali sprovođenje izvršenja. Po predlogu izvršnih poverilaca od 06.10.2011. godine, sud je utvrdio vrednost nepokretnosti putem veštaka koji je 06.07.2012. godine dostavio mišljenje, a zatim je zakazana javna prodaja za 30.10.2012. godine i 06.12.2012. godine, ali nije uspela. Zaključkom od 02.07.2013. godine sud je tražio od veštaka da iskaže vrednost nepokretnosti, koja je utvrđena zaključkom od 07.05.2014. godine. Zatim je sud tražio putem MUP adrese izvršnih dužnika, koje je MUP dostavio 08.12.2014. godine. Zaključkom od 10.12.2014. godine sud je od izvršnih poverilaca tražio podatke o vlasnicima susednih nepokretnosti radi obezbeđenja prava preče kupovine. Zaključkom od 11.02.2015. godine sud je tražio od stručnog lica da utvrdi vrednost nepokretnosti, koja je utvrđena zaključkom od 18.05.2015. godine. Podnescima od 12.06.2015. godine, 09.07.2015. godine i 13.08.2015. godine izvršni poverioci su tražili da sud donese zaključak o prodaji nepokretnosti. Zaključkom I 1662/11 od 21.08.2015. godine sud je tražio od izvršnih poverilaca podatke o vlasnicima susednih parcela, pa su oni podneskom od 02.09.2015. godine izvestili sud da su 10.02.2015. godine dostavili te podatke, s tim što su ih uz ovaj podnesak ponovo dostavili. Zaključkom suda od 04.09.2015. godine određena je prva javna prodaja, pozvani su vlasnici susednih parcela, koji nisu primili pozive, pa je sud zaključkom od 15.09.2015. godine tražio od izvršnih poverilaca da dostave tačne adrese vlasnika susednih parcela, a oni su podneskom od 24.09.2015. godine predložili da adrese sud pribavi od MUP. Na održanom ročištu radi javne prodaje konstatovano je da imaoci prava preče kupovine nisu uredno pozvani. Zaključkom od 01.10.2015. godine sud je naložio vraćanje uplaćenog jemstva u visini 10% početne vrednosti nepokretnosti koja je predmet javne prodaje. Izvršni poverioci su podneskom od 01.10.2015. godine dostavili troškovnik za preduzete radnje u postupku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Viši sud u Novom Sadu je utvrdio da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu I 1662/11, zbog čega je naložio okončanje postupka u najkraćem roku i odredio predlagačima novčanu naknadu od po 20.000,00 dinara, a odbio je zahtev za novčanu naknadu do po 200.000,00 dinara.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Viši su u Novom Sadu je analizom dužine trajanja postupka, preduzetih procesnih radnji od strane suda, kao i ponašanja izvršnih poverilaca, ovde predlagača, ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, pa im je određena naknada od po 20.000,00 dinara za utvrđenu povredu prava, uz zaključak suda da je navedeni iznos uz meru za ubrzanje postupka adekvatan nastaloj povredi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda predlagači osnovano osporavaju zakučak suda o visini novčane naknade.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da ovaj postupak ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka. U takvoj situaciji, primerena naknada ne predstavlja naknadu štete (materijalne ili nematerijalne), već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava, a podnosiocu zahteva se može uskratiti isplata naknade ako je njegovo ponašanje u celosti ili pretežnom delu prouzrokovalo trajanje postupka preko granice razumnog roka. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni značaj predmeta spora za podnosioca zahteva i njegovo ponašanje u postupku u kome mu je povređeno ovo pravo.

U konkretnom slučaju izvršni postupak traje od 18.11.2009. godine, pa je ta činjenica sama za sebe dovoljna za zaključak da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Za ovako dugo trajanje postupka izvršenja odgovoran je sud koji je preduzimao procesne radnje u postupku, ali neblagovremeno i nedelotvorno, zbog čega su predlagači tokom celog postupka urgirali postupanje suda (podnesci od 16.03.2011. godine, 07.04.2011. godine, 16.06.2011. godine, 26.10.2013. godine, 29.04.2014. godine, 09.07.2015. godine, 13.08.2015. godine), zatim je više puta utvrđivana vrednost nepokretnosti, traženi su od izvršnih poverilaca već dostavljeni podaci. Imajući u vidu da se izvršni postupak sprovodi po načelima hitnosti i oficijelnosti (član 6. i 8. u vezi sa članom 69. Zakona o izvršenju i obezbeđenju), zatim da ukupno trajanje izvršnog postupka ukazuje na prekoračenje razumnog roka, Vrhovni kasacioni sud nalazi da adekvatnu novčanu satisfakciju predlagačima za povredu prava na suđenje u razumnom roku predstavlja naknada od ukupno po 40.000,00 dinara, tako da je ovim rešenjem predlagačima određeno još po 20.000,00 dinara, pored po 20.000,00 dinara koje je odredio Viši sud u Novom Sadu.

S obzirom da nema okolnosti koje bi opravdale određivanje naknade u većem iznosu, odbijena je žalba predlagača u ostalom delu, kojim je prvostepeni sud odbio zahtev za naknadu do traženih po 200.000,00 dinara.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 154. stav 1. u vezi sa članom 165. stav 2. ZPP, dosudio predlagačima troškove žalbenog postupka od 9.000,00 dinara, što predstavlja 50% od iznosa propisanog za sastav žalbe u smislu tarifnog broja 16. (pravni lekovi) sa uvećanjem na osnovu tarifnog broja 56 (zastupanje više stranaka) Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata („Službeni glasnik RS“ broj 121/12), s obzirom na delimičan uspeh predlagača u žalbenom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić