Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Maja Vojvodić, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r 495/15 od 18.11.2016. godine, u sednici održanoj 28.12.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r 495/15 od 18.11.2016. godine u stavu trećem izreke, tako što se predlagaču AA određuje naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 20.000,00 dinara (pored određenih 20.000,00 dinara), kao i troškovi žalbenog postupka od 6.000,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

U ostalom delu žalba predlagača se ODBIJA i rešenje Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r 495/15 od 18.11.2016. godine, POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 r 495/15 od 18.11.2016. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu P1 355/14. Stavom drugim izreke predlagaču je određena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku od 20.000,00 dinara, koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu preko određenog iznosa od 20.000,00 dinara do traženih 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom četvrtim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve potrebne mere kako bi se postupak u predmetu P1 355/14 okončao u što kraćem roku. Stavom petim izreke obavezana je Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka isplati 6.780,00 dinara, koji će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije, opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu, zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osporavajući ga u stavu trećem izreke.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača delimično osnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač AA je sa još dva lica podneo tužbu Osnovnom sudu u Čačku 30.11.2009. godine protiv tuženog BB – ..., radi isplate naknada iz radnog odnosa. Tužba je zavedena pod P1 434/09. Tuženi je dostavio odgovor na tužbu 12.01.2010. godine. Pripremno ročište zakazano za 19.04.2010. godine nije održano, a na ročištu održanom 09.06.2010. godine određeno je finansijsko veštačenje. Veštak je nalaz dostavio sudu 29.07.2010. godine. Ročište zakazano za 04.10.2010. godine nije održano, zbog sprečenosti sudije, a zatim su održana ročišta 22.12.2010. godine i 07.03.2011. godine. Ročišta zakazana za 11.05.2011. godine i 05.09.2011. godine nisu održana, a zatim su održana ročišta 02.11.2011. godine, 20.12.2011. godine, 27.02.2012. godine, 30.04.2012. godine, 04.06.2012. godine, 03.09.2012. godine, 16.10.2012. godine, 03.12.2012. godine, 23.01.2013. godine, 19.03.2013. godine, 13.05.2013. godine, 24.06.2013. godine i 09.09.2013. godine. Naredno ročište zakazano za 28.10.2013. godine nije održano, zbog nedolaska svedoka, dok je na ročištu održanom 02.12.2013. godine saslušan svedok i na ročištu održanom 27.01.2014. godine glavna rasprava je zaključena. Prvostepena presuda je dostavljena stranakama 08.02. i 14.02.2014. godine. Protiv presude tuženi je izjavio žalbu 26.02.2014. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2497/14 od 31.07.2014. godine ukinuta je prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje. U ponovnom postupku koji se vodi pod P1 355/14, bila su zakazana ročišta za 30.09.2014. godine, 21.10.2014. godine, 17.11.2014. godine, 08.12.2014. godine i 13.01.2015. godine, ali nisu održana zbog protesta advokata. Zatim su održana ročišta 23.02.2015. godine, 18.03.2015. godine, 27.04.2015. godine, 01.06.2015. godine, ročište zakazano za 06.07.2015. godine nije održano, a 08.09.2015. godine je održano, pa ročište zakazano za 06.10.2015. godine nije održano, a ročišta od 17.11.2015. godine i 28.12.2015. godine su održana. Ročište zakazano za 17.02.2016. godine nije održano, pa je održano ročište 16.03.2016. godine, a ročište zakazano za 27.04.2016. godine nije održano, ročište od 12.05.2016. godine je održano, a naredna ročišta zakazana za 06.07.2016. godine, 02.09.2016. godine i 28.10.2016. godine nisu održana, dok je sledeće ročište zakazano za 01.12.2016. godine. Predlagač je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podneo 04.12.2015. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud u Kragujevcu je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupka i odredio novčanu naknadu od 20.000,00 dinara, nalazeći da je adekvatna okolnostima slučaja, a odbio je zahtev za novčanu naknadu do traženih 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.

Vrhovni kasacioni sud je našao da predlagač osnovano osporava zaključak suda o visini novčane naknade.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da ovaj postupak ima za cilj ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka. U takvoj situaciji, primerena naknada ne predstavlja naknadu štete (materijalne ili nematerijalne), već uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava, a podnosiocu zahteva se može uskratiti isplata naknade ako je njegovo ponašanje u celosti ili pretežnom delu prouzrokovalo trajanje postupka preko granice razumnog roka. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni značaj predmeta spora za podnosioca zahteva i njegovo ponašanje u postupku u kome mu je povređeno ovo pravo.

U konkretnom slučaju postupak u radnom sporu za isplatu naknada iz radnog odnosa, za koji je zakonom propisana hitnost u postupanju suda (član 438. Zakona o parničnom postupku) traje skoro sedam godina, što je činjenica sama za sebe dovoljna za zaključak da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, kako je pravilno zaključio Apelacioni sud u Kragujevcu. U tom periodu sud jeste preduzimao mnogobrojne procesne radnje, međutim, izrazita karakteristika postupanja suda je da je bilo nedelotvorno. Naime, parnični sud je zakazao preko 30 ročišta, na kojima nije uspeo da sprovede finansijsko veštačenje i okonča postupak, što ukazuje na nedelotvorno postupanje, odnosno aktivnost bez rezultata. Kako parnični sud nije ispunio svoju obavezu blagovremenog i delotvornog postupanja, to ovaj sud ne prihvata zaključak prvostepenog suda o adekvatnosti određene naknade.

Imajući u vidu navedeno, kao i okolnost da je predmet parničnog postupka značajan za predlagača, jer predlagač zahteva isplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa, Vrhovni kasacioni sud nalazi da odgovarajuću novčanu satisfakciju predlagaču predstavlja naknada od ukupno 40.000,00 dinara, tako da je ovim rešenjem predlagaču određeno još 20.000,00 dinara, pored 20.000,00 dinara koje je odredio Apelacioni sud u Kragujevcu. S obzirom da nema okolnosti koje bi opravdale dosuđivanje naknade u većem iznosu, odbijena je žalba predlagača u ostalom delu, kojim je prvostepeni sud odbio zahtev predlagača za naknadu do traženih 2.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Osim navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 154. stav 1. u vezi sa članom 165. stav 2. ZPP, dosudio predlagaču troškove žalbenog postupka od 6.000,00 dinara, što predstavlja 50% od iznosa propisanog za sastav žalbe u smislu tarifnog broja 16. (pravni lekovi) Tarife, s obzirom na delimičan uspeh predlagača u žalbenom postupku.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Lidija Đukić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić