Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda III 7U 4084/18 i R4 u 129/18 utvrđeno je da su predlagači, kao tužioci, dana 08.03.2018. godine, podneli Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave protiv tužene Žalbene komisije Vlade Republike Srbije. Upravni sud je 03.04.2018. godine dostavio tuženom organu tužbu, uz zahtev za dostavu spisa predmeta i odgovora na tužbu. Tuženi organ je dana 22.05.2018. godine dostavio Upravnom sudu odgovor na tužbu u kome je predložio da se tužba odbaci zbog neispunjenja uslova za ćutanje uprave, navodeći da je po podnetoj žalbi doneto rešenje broj 120-01-27/2016-01 od 29.02.2016. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda III 7U 4084/18. Naime, predlagači su prigovor radi ubrzanja postupka u tom predmetu podneli mesec dana nakon podnošenja tužbe. Već u tom roku Upravni sud je preduzeo radnje radi pribavljanja spisa i odgovora na tužbu, ali nije postojala objektivna mogućnost da se odluka o tužbi donese i upravni spor za tako kratko vreme okonča, čak i da je Upravni sud prenebregao obavezu rešavanja predmeta po redosledu prijema propisanu članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09...39/16).

Prilikom odlučivanja Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu žalbene navode kojima se ukazuje na Odluku Ustavnog suda Už 2576/2011 od 19.12.2012. godine i na pravni stav Ustavnog suda da se kod utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku uzima u obzir ukupna dužina trajanja postupka – kod upravnog organa i Upravnog suda. Vrhovni kasacioni sud ističe da, i prema pravnom stavu ovog suda, efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka koji predstavlja integralni deo odlučivanja o pravu predlgača. Međutim, ovaj sud posebno ukazuje na to da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega, ostvaruje pravo stranaka na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a da se ne može razumno očekivati da upravni spor bude meritorno okončan za mesec dana, imajući u vidu sve procesne radnje koje je, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud dužan da preduzme pre donošenja odluke o tužbi. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud mora da primeti da su se predlagači u žalbi pozvali na Odluku Ustavnog suda Už 2576/2011od 19.12.2012. godine kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku drugim licima koja su se nalazila u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i predlagači, a da su propustili da navedu da je Odlukom Ustavnog suda Už 2762/2013 od 23.12.2015. godine usvojena njihova žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodi po njihovom zahtevu od 05.10.2006. godine i da je svakom predlagaču utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 300 evra u dinarskoj protivvrednosti. Dakle, predlagačima je Odlukom Ustavnog suda već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku, što je moglo biti od uticaja na donošenje odluke po prigovoru radi ubrzanja postupka u upravnom sporu. Propust podnosioca predstavke da sud obavesti o bitnom dokazu za razmatranje predmeta predstavlja u praksi Evropskog suda za ljudska prava jednu od situacija u kojima je taj sud utvrđivao zloupotrebu prava na predstavku (vidi, npr, Al-Nahif protiv Bugarske, broj 50963/99, stav 89, od 20.06.2002. godine), jer onemogućava neometano vođenje postupka i pravilno odlučivanje o predstavci.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi. Stoga je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić