Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ... ..., BB iz ..., ... ..., VV iz ..., ... ..., GG iz ..., ... ..., DD iz ..., ... ..., ĐĐ iz ..., ... ..., EE iz ..., ... ..., ŽŽ iz ..., ... ..., ZZ iz ..., ... ..., II iz ..., ... ..., JJ iz ..., ... ..., KK iz ..., ... ..., LL iz ..., ... ..., LJLJ iz ..., ... ..., MM iz ..., ... ..., NN iz ..., ... ..., NJNJ iz ..., ... ..., OO iz ..., ... ..., PP iz ..., ... ..., RR iz ..., ... ..., SS iz ..., ... ..., TT iz ..., ... ..., ĆĆ iz ..., ... ..., UU iz ..., ... ..., FF iz ..., HH iz ..., CC iz ..., ČČ iz ..., DŽDŽ iz ..., ŠŠ iz ..., ... ..., AA1 iz ... kod ..., BB1 iz ..., VV1 iz ..., GG1 iz ..., DD1 iz ..., ĐĐ1 iz ..., ... ..., EE1 iz ..., ... ..., ŽŽ1 iz ..., ... ..., ZZ1 iz ..., ... ..., II1 iz ..., JJ1 iz ..., KK1 iz ..., ... ..., LL1 iz ..., LJLJ1 iz ..., ... ..., MM1 iz ..., ... ..., NN1 iz ..., NJNJ1 iz ..., OO1 iz ..., ... ..., PP1 iz ..., RR1 iz ..., SS1 iz ..., TT1 iz sela ... kod ..., ĆĆ1 iz ..., ... ..., UU1 iz ..., FF1 iz ..., ... ..., HH1 iz ..., ... ..., CC1 iz ..., ... ..., ČČ1 iz ..., ... ..., DŽDŽ1 iz ..., ... ..., ŠŠ1 iz ..., ... ..., AA2 iz ..., ... ..., BB2 iz ..., ... ..., VV2 iz ..., ... ..., GG2 iz ... kod ..., DD2 iz ..., ... ..., ĐĐ2 iz ... kod ..., EE2 iz ..., ... ..., ŽŽ2 iz ..., ZZ2 iz ... kod ..., II2 iz ..., JJ2 iz ... ... ..., KK2 iz ..., ... ..., LL2 iz ..., ... ..., LJLJ2 iz ..., ... ..., MM2 iz ..., ... ..., NN2 iz ..., ... ..., NJNJ2 iz ..., ... ..., OO2 iz ..., ... ..., PP2 iz ..., ... ..., RR2 iz ..., SS2 iz ..., ... ..., TT2 iz ..., ... ..., ĆĆ2 iz ..., ... ..., UU2 iz ..., ... ..., FF2 iz ..., ... ..., HH2 iz ..., CC2 iz ..., ... ... i ČČ2 iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat iz ..., ... ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 217/2018 od 11.10.2018. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 13.11.2018. godine, bez ispitnog postupka

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba predlagača navedenih u uvodu.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagači su dana 19.10.2018. godine podneli Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 217/18 od 11.10.2018. godine, kojim je odbijen njihov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 6U 9630/18, kao neosnovan.

Postupajući po žalbi predlagača, bez sprovođenja ispitnog postupka, u smislu odredaba čl. 16 i 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba nedozvoljena.

Odredbom člana 16. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku je propisano da se žalba podnosi predsedniku suda koji je odlučivao o prigovoru, a prema stavu 2. istog člana on odmah dostavlja predsedniku neposredno višeg suda žalbu i spise predmeta i predsednik neposredno višeg suda vodi postupak po žalbi i odlučuje o njoj.

Prema odredbi člana 17. stav 1. istog zakona, predsednik neposredno višeg suda rešenjem odbacuje ili odbija žalbu bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak, a prema stavu 2. navedenog člana žalba se odbacuje ako je nepotpuna, ako ju je podnelo neovlašćeno lice, ako je preuranjena, neblagovremena, ako se lice odreklo prava na žalbu ili ako je povuklo žalbu, ili nema pravni interes za nju, pri čemu je žalba nepotpuna ako nije potpisana ili ako iz njene sadržine ne može da se utvrdi koje rešenje se pobija. Odredbom člana 17. stav 3. navedenog zakona je propisano da protiv rešenja o odbacivanju žalbe nije dozvoljena žalba.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu saglasno odredbi člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je propisano da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Prema stanju u spisima predmeta Upravnog suda R4 u 217/18 i 6U 9630/18, postupajući sudija Upravnog suda je rešenjem od 11.10.2018. godine odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 6U 9630/18, u kome je postupak okončan presudom od 27.09.2018. godine kojom je tužba predlagača uvažena.

S obzirom na to da se, prema odredbi člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prigovor i žalba mogu podneti samo dok se postupak ne okonča, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u konkretnom slučaju žalba nedozvoljena, jer je podneta Vrhovnom kasacionom sudu 19.10.2018. godine, a postupak u predmetu Upravnog suda 6U 9630/18 okončan je presudom od 27.09.2018. godine.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 17. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbacio žalbu donoseći odluku kao u dispozitivu.

Iako je žalba predlagača nedozvoljena, Vrhovni kasacioni sud mora da ukaže na to da prigovor koji su predlagači podneli radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda 6 U 9630/18 predstavlja zloupotrebu prava na pojedinačnu predstavku zbog propusta punomoćnika predlagača da sud obavesti da je Odlukom Ustavnog suda Už 8636/2015 od 11.01.2018.godine usvojena ustavna žalba predlagača i utvrđeno da im je u upravnom postupku koji se vodi pred Ministarstvom unutrašnjih poslova – Direkcija policije - Policijska uprava u Požarevcu u predmetu broj ... povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i svakom podnosiocu ustavne žalbe dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Naime, predlagači su povodom istog upravnog postupka u kome je rešavano o njihovim zahtevima za dodatak na platu, nakon donošenja navedene odluke Ustavnog suda, pokrenuli upravni spor u predmetu Upravnog suda 6U 9630/18, a zatim 17.08.2018.godine podneli prigovor radi ubrzanja postupka u tom predmetu zahtevajući da im se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao nepuna tri meseca, ali ukazujući na dugo trajanje upravnog postupka koji mu je prethodio. Pri tome, nisu obavestili Upravni sud da im je Odlukom Ustavnog suda već utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku, što je moglo biti od uticaja na donošenje odluke o prigovoru radi ubrzanja postupka. Propust podnosioca predstavke da sud obavesti o bitnom dokazu za razmatranje predmeta predstavlja u praksi Evropskog suda za ljudska prava jednu od situacija u kojima je taj sud utvrđivao zloupotrebu prava na predstavku (vidi, na primer, Al-Nahif protiv Bugarske, broj 50963/99, stav 89, od 20. juna 2002. godine), jer onemogućava neometano vođenje postupka i pravilno odlučivanje o predstavci.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić