Postupajući po žalbi predlagača, u smislu čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br.12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog suda III-7 U 13851/17, kao neosnovan, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni procesni uslovi za postupanje u predmetu, jer tuženi organ nije dostavio spise predmeta, te da će predmet biti uzet u rad čim spisi budu dostavljeni, odnosno čim budu ispunjeni procesni uslovi za dalje vođenje postupka.

Nakon što je sproveo ispitni postupak i primenio merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je Upravni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio kao neosnovan prigovor predlagača. Naime, analiza suđenja u razumnom roku mora biti sveobuhvatna, jer kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. u presudi Evropskog suda za ljudska prava od 18.12.1983. godine u predmetu Preto i dr. protiv Italije, broj 7984/77). S druge strane, okolnost da su radnje u određenoj fazi postupka preduzimane u razumno prihvatljivim razmacima, nema značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u drugoj fazi postupka ili ako postupak u celini nerazumno drugo traje. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Kako postupak u upravnim stvarima započinje pred upravnim organima ili drugim organima upravnog rešavanja, a u slučaju podnošenja tužbe se pravnosnažno okončava pred Upravnim sudom, sve to vreme do donošenja pravnosnažne odluke postoji za stranku određena pravna nesigurnost, pa se prilikom ocene povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnim stvarima upravni postupak i upravni spor posmatraju kao integralna celina.

Vrhovni kasacioni sud ističe da slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca predstavke ili za njega postoji rizik od odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju, odnosno posebnu i izuzetnu hitnost, jer se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Upravni sud je nesumnjivo preopterećen velikim brojem nerešenih predmeta. Evropski sud za ljudska prava nastoji da izmiri pitanje razumnog vremenskog roka sa pitanjem primerenog provođenja pravde, pozivajući domaće sudove koji imaju zaostale predmete, da predmete obrađuju po značaju, a ne po redosledu prijema. To inplicitno sugeriše da se predmeti rešavaju po posebnom značaju koji imaju za podnosioca (presuda Evropskog suda za ljudska prava od 07. jula 1989. godine u predmetu Union alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85).

U ovom konkretnom slučaju, predmet se odnosi na ostvarivanje prava na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, te se radi o predmetu od egzistencijalnog značaja za predlagača koji zahteva prioritetno rešavanje. Imajući u vidu da se radi o sporu radi ostvarivanja prava na socijalno davanje, Upravni sud nije smeo da zanemari dugo trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Upravni postupak je započeo 2006. godine, a upravni spor je pokrenut tužbom 13.09.2017. godine zbog ćutanja uprave, odnosno zbog neodlučivanja o žalbi tužilje AA, ovde predlagača, koju je podnela 31.05.2017. godine. Nalog tužilji da se izjasni o novodonetom drugostepenom rešenju tuženog organa dat je tek 24.05.2019. godine, iako je Upravni sud još 06.12.2017. godine bio obavešten da je tuženi organ rešenjem od 12.09.2017. godine odlučio o žalbi tužilje.

Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu III-7 U 13851/17.

S obzirom da je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za donošenje odluke u tom predmetu, u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da okončanje postupka po podnetom zahtevu ne zavisi samo od aktivnosti suda, već i tuženog organa koji nije postupio po dva naloga suda za dostavljanje spisa predmeta.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba čl. 153. stav 1, 154. i 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

V. f. predsednika suda

Dragomir Milojević, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić