U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda 25U 2544/18 i R4 u 313/18 utvrđeno je da je predlagač AA, u svojstvu tužioca, dana 17.02.2018. godine, podnela Upravnom sudu tužbu zbog ćutanja uprave protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcije fonda. Podneskom od 22.02.2018. godine tužilja je obavestila sud da nije zadovoljna naknadno donetim rešenjem tuženog od 07.02.2018. godine, kojim je odlučeno o njenoj žalbi, te da tužbu proširuje na to rešenje. Postupajući po nalogu suda od 10.05.2018. godine, tužilja je uz podnesak od 18.05.2018. godine dostavila original punomoćja za zastupanje, a uz podnesak od 25.06.2018. godine i ranije odluke prvostepenog suda donete u istoj pravnoj stvari. Postupajući po zahtevu suda od 23.03.2018. godine, tuženi organ je dana 18.04.2018. godine dostavio sudu odgovor na tužbu i spise predmeta, ali su spisi vraćeni na zahtev tuženog organa radi donošenja odluke po zahtevu podnetom prvostepenom organu za priznavanje prava na novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu tužilji. Iz spisa proizlazi da je upravni postupak koji je prethodio upravnom sporu pokrenut zahtevom predlagača od 03.10.2017. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda 21U 2544/18, jer upravni spor koji je pokrenut zbog ćutanja uprave traje nepunih godinu dana, a tuženi organ je neposredno pred podnošenje tužbe doneo upravni akt po žalbi tužilje i tužilja je tužbu proširila na novodoneti akt. Upravni sud je preduzimao radnje po podnetoj tužbi u cilju njenog uređenja i dopune dostavljanjem dodatnih dokaza i pribavio je spise predmeta neophodne za donošenje odluke o tužbi, ali je spise morao da vrati na zahtev tuženog organa jer su bili neophodni za rešavanje drugog zahteva tužilje koji se odnosi na priznavanje prava na novčanu naknadu za tuđu pomoć i negu. Prema pravnom stavu Vrhovnog kasacionog suda, efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka koji predstavlja integralni deo postupka rešavanja o pravu predlagača. Međutim, u ovom konkretnom slučaju, upravni postupak je pokrenut zahtevom predlagača od 03.10.2017. godine, a prigovor radi ubrzanja postupka u upravnom sporu je podnet 22.11.2018. godine, pa ukupno trajanje upravnog postupka i upravnog spora za sada ne opravdava potrebu nalaganja prioritetnog rešavanja predmeta, bez obzira na to što je predlagač AA u poznim godinama života. Predlagač je korisnik porodične penzije i u toku postupka zaštite prava na suđenje u razumnom roku nije pružila dokaze o tome da je rešavanje njenog zahteva za donošenje rešenja o izvršenom usklađivanju penzije za 4,21% od egzistencijalnog značaja koji iziskuje naročitu hitnost u postupanju.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi. Stoga je odlučeno kao u stavu drugom dispozitiva.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić