Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3011/18 od 12.12.2018. godine, stavom prvim izreke žalba tužilje je odbijena, a žalba tuženog je delimično usvojena pa je prvostepena presuda potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete i u delu kojim je odbijen zahtev za naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog naruženosti, preinačena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete tako što je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, a obaveza tuženog da tužilji naknadi troškove parničnog postupka je snižena na iznos od 239.000,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu stava prvog izreke kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan, zahtev za naknadu materijalne štete i preinačena odluka o troškovima prvostepenog postupka, kao i u stavu drugom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP) Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja se 19.03.2016. godine vozeći bicikl kretala magistralnim putem pored lokalnog groblja u ..., kada je ka njoj krenuo čopor pasa. U pokušaju da se odbrani i desnom nogom odgurne pse koji su je napali, izgubila je ravnotežu, pala i zadobila teške telesne povrede - prelom radijusa- žbice, deblje kosti podlaktice leve ruke u ručnom zglobu i prelom pete metakarpalne kosti desne šake.

Usled zadobijenih povreda tužilja, rođena ... godine, je trpela fizičke bolove i strah određenog intenziteta i trajanja, bliže utvrđenog iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka, a životna aktivnost joj je umanjena 20%. Ogleda se u otežanom obavljanju kućnih poslova i drugih poslova vezanih za upotrebu ruku. Naruženost kod tužilje je srednjeg stepena i ogleda se u deformitetu u predelu ručnog zgloba leve ruke i ograničenoj pokretljivosti prstiju desne šake, zbog čega trpi duševne bolove.

Zbog zadobijenih povreda kod tužilje je nastupio potpuni gubitak radne sposobnosti u periodu od 26.03.2016. godine do 25.01.2017. godine, a kao posledica povređivanja tužilji je umanjena radna sposobnost 40% za poslove koje je obavljala u vreme štetnog događaja.

Tužilja je stekla četvorogodišnje osnovno školsko obrazovanje, bavila se poslovima u poljoprivredi i radovima oko održavanja ... i ..., presađivanjem ..., okopavanjem i branjem u vreme sezone, a obavljala je i sve kućne poslove. Korisnik je porodične penzije.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je primenom odredbi Statuta Grada Šapca, Zakona o dobrobiti životinja, Odluke grada Šapca o komunalnim delatnostima, Odluke o naknadi za zaštitu i unapređenje životne sredine, Zakona o veterini i čl. 188, 189. stav 3, 192, 195. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, ocenio da postoji osnov za obavezivanje tuženog na naknadu nematerijalne i materijalne štete koju je tužilja pretrpela, jer je tuženi propustio da organizuje ZOO higijensku službu hvatanja i zbrinjavanja napuštenih pasa, pritom ocenivši da tužilja nije doprinela nastanku štete.

Iznos naknade materijalne štete, na koji je obavezao tuženog, u vidu izgubljene zarade usled potpune nesposobnosti za rad u periodu od 26.03.2016. godine do 25.01.2017. godine, usled umanjenja radne sposobnosti od 40% u periodu od 26.01.2017. godine zaključno sa 09.05.2018. godine, što je osnov za određivanje visine rente kao oblika naknade štete od presuđenja za ubuduće, prvostepeni sud je utvrdio iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj mesečnoj zaradi, bez poreza i doprinosa, nekvalifikovanog radnika u Sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji, na koji stranke nisu imale primedbi.

Suprotno stanovištu prvostepenog suda, pravilno je drugostepeni sud ocenio da tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete nije osnovan.

Naknada materijalne štete u vidu izmakle koristi od njenog nastanka do okončanja lečenja odnosi se na gubitak u zaradi koju bi oštećeni ostvarivao da nije došlo do povređivanja. To je dobitak koji se osnovano mogao očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.

Pod izgubljenom zaradom od momenta okončanja lečenja pa do momenta donošenja sudske odluke o naknadi štete - smatra se ona zarada koju bi oštećeno lice ostvarilo da nije postalo potpuno ili delimično nesposobno za rad, pa oštećenom pripada pravo na razliku u zaradi koju ostvaruje i koju bi ostvarivao da nije povređen.

Renta je očekivani gubitak zarade u momentu donošenja sudske odluke pa za ubuduće, zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad. Osnov za ostvarenje prava na rentu kao oblika materijalne štete, postoji ako se utvrdi da oštećeni usled pretrpljenih povreda i narušenja zdravlja ne može da ostvaruje prihod od rada koji bi ostvarivao da je zdrav i da mu nije umanjena radna sposobnost.

Ova zarada kao vid štete utvrđuje se na bazi činjenica koje su poznate u momentu donošenja sudske odluke i ona se utvrđuje na osnovu visine zarade koju bi lice, koje je potpuno ili delimično nesposobno za rad, ostvarilo u tom momentu da je bilo sposobno za rad, a koju zbog određene nesposobnosti nije ostvarilo.

Zakonska pretpostavka je da svako lice poseduje opštu radnu sposobnost do 65 godine života, što ga ne sprečava da se nakon te starosne granice radno angažuje u skladu sa preostalom radnom sposobnošću.

Tužilja je u momentu nastanka štetnog događaja imala ... godina života i obavljala je poslove u poljoprivredi, za koje poslove joj je nakon povređivanja radna sposobnost umanjena za 40%. Ipak, njeno radno angažovanje u poljoprivredi ne podrazumeva kontinuitet, ne garantuje stalnost i ne radi se o radnom odnosu, čak ni na određeno vreme, pa i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nije bilo osnova da se visina naknade materijalne štete u vidu izgubljene zarade i rente utvrdi prema prosečnoj mesečnoj zaradi nekvalifikovanog radnika u Sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji iz izveštaja Republičkog zavoda za statistiku podacima, jer se ti podaci odnose na zaposlene koji imaju opštu radnu sposobnost, što u konkretnoj situaciji nije slučaj.

Iako je u postupku dokazala osnov tužbenog zahteva, tužilja je visinu pretrpljene materijalne štete bila dužna da dokaže veštačenjem preko veštaka poljoprivredne struke i to visinu zarade koju bi u periodu potpune nesposobnosti za rad osnovano mogla očekivati prema redovnom toku stvari (imajući u vidu njeno zdravstveno stanje, godine starosti kao i konkretne poslove koje je obavljala u poljoprivredi i vremenski period tokom godine u kom je radila), a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom, kao u narednom periodu u okviru preostale radne sposobnosti visinu razlike u zaradi koju prema preostaloj radnoj spsobnosti ostvaruje i koju bi ostvarivala da nije postala delimično nesposobna za rad, što je osnov i za određivanje rente za period od presuđenja pa za ubuduće.

Imajući u vidu da je tuženi tokom postupka osporavao osnov, što podrazumeva i visinu postavljenog tužbenog zahteva, to je primenom pravila o teretu dokazivanja tužilja pravno relevantnim dokazima trebalo da dokaže visinu postavljenog zahteva, što u konkretnom slučaju nije učinila, pa je bez uticaja navod revizije da je predlog za izvođenje dokaza veštačenjem tužilja povukla, jer se tuženi nije protivio utvrđivanju visine štete prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi članova 153, 154, 163. i 165. ZPP, shodno uspehu stranaka u prvostepenom i drugostepenom postupku.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić