Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je podneo blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju izjavljuje sa pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacinog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji izraženu u pobijanoj presudi i presudama koje je tužilac dostavio uz reviziju, Vrhovni kasacioni sud smatra da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi iz člana 404. Zakona o parničnom postupku da se o reviziji tužioca odluči kao o izuzetno dozvoljenoj radi potrebe ujednačavanja sudske prakse zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužena je u više navrata tokom perioda koji je obuhvaćen potraživanjem od 04.04.2009. do 14.01.2011. godine, svoje vozilo ostavila na parking prostoru bez prethodno uplaćene naknade za usluge parkiranja, odnosno platila je redovnu cenu parkiranja samo za sat vremena, a vozilo je ostalo parkirano van tog vremena zbog čega je tužilac u vreme bliže utvrđeno u prvostepenom postupku izdao naloge za plaćanje doplatne karte. Pošto tužena nije izvršila uplatu na osnovu izdatih doplatnih karata tužilac je dostavljao tuženoj opomene pred tužbu, pa kako tužena nije izvršila uplatu podneo je predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave 31.01.2011. godine. Osnovni sud u Novom Sadu je doneo rešenje Iv 800/11 dana 01.02.2011. godine kojim je određeno predloženo izvršenje, protiv koga je tužena izjavila prigovor. U prigovoru je navela da joj nikada nije poslata opomena pred utuženje i da izvršni poverilac nema pravo da potražuje utuženi iznos, jer isti ne predstavlja doplatnu kartu, već kaznu za neprodužavanje parkinga, a ovlašćenje poverioca za takvu naplatu izvire iz nezakonitog i neustavnog propisa. Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem Iv 800/11 od 31.08.2012. godine stavio van snage rešenje toga suda Iv 800/11 od 01.02.2011. godine, ukinuo sprovedene radnje i spise ustupio parničnom odeljenju prvostepenog suda. Podneskom od 19.12.2012. godine tužilac je preinačio tužbu, tako što je postavio konačan zahtev kojim je tražio da se rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu Iv 800/11 od 01.02.2011. godine održi na snazi i to za deo iznosa glavnice od 45.166,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2011. godine do isplate i za troškove izvršenja od 7.816,00 dinara, a da se u preostalom delu rešenje o izvršenju ukine, kao i da mu tužena isplati naknadu od 2.520,00 dinara za troškove izrade fotografije.

Na osnovu ovako utvrđenog činjenog stanja prvostepeni sud zaključuje da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan u celosti, iz razloga što tužilac nije dokazao visinu duga i osnov po kome potražuje tužbom traženi iznos.

Drugostepeni sud u pobijanoj odluci izražava drugačiji pravni stav prema kome je potraživanje tužioca delimično zastarelo, jer se na tužioca koji se bavi komunalnom delatnošću, ima primeniti jednogodišnji rok zastarelosti potraživanja. Kako je predlog za izvršenje podnet 31.01.2011. godine, sva potraživanja tužioca koja su dospela za naplatu pre 31.01.2010. godine su zastarela. Kad je reč o nezastarelom delu potraživanja, drugostepeni sud izražava pravni stav da plaćanje posebne doplatne karte za parkiranje ne predstavlja obavezu tužene, imajući u vidu odredbu člana 270. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj ugovorna kazna ne može biti ugovorena za novčane obaveze, kao i član 271. stav 2. istog zakona prema kome ugovorna kazna mora biti ugovorena u formi propisanoj za ugovor iz koga je nastala obaveza na čije se ispunjenje odnosi. Po izraženom pravnom stavu drugostepenog suda ne postoji pravni osnov za naplatu doplatne karte odnosno kazne čiju naplatu mogu vršiti samo nadležni državni organi u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, a ne i tužilac na osnovu svoje odluke. Tužilac može u slučaju neplaćanja pružene usluge da zahteva samo naplatu iznosa od cene parkiranja-do cene usluge korišćenja javnih parkirališta sa zakonskom zateznom kamatom. Pri tome drugostepeni sud smatra da nije od značaja činjenica da Odluka o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 4/2010 sa izmenama i dopunama) nije proglašena neustavnom, niti je stavljena van snage, odnosno da je postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 22. stav 1. do 4. iste odluke obustavljen.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se osnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je drugostepeni sud propustio da utvrdi bitne činjenice koje se odnose na visinu tužbenog zahteva.

Članom 25. stav 3. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ br. 88/2011) propisano je da jedinica lokalne samouprave može propisati da se u postupku kontrole korišćenja komunalne usluge naplaćuje posebna cena za slučaj korišćenja komunalne usluge na način koji nije u suprotnosti sa propisima sa kojima se uređuje ta komunalna delatnost.

Prema članu 1. Odluke o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Novog Sada („Službeni list Grada Novog Sada“, br. 4/10... 7/13) uređeni su uslovi i način organizovanja poslova na uređivanju, održavanju i korišćenju javnih parkirališta, uređen je način naplate naknade za korišćenje javnih parkirališta na teritoriji Grada Novog Sada. Članom 16. stav 1. Odluke propisano je da je za korišćenje posebnog parkirališta korisnik dužan da preduzeću plati cenu parkiranja u zavisnosti od vremena korišćenja parking mesta i zone u kojoj se parkiralište nalazi, a stavom 2. da se cena uređuje cenovnikom preduzeća na koji saglasnost daje Gradsko veće Grada Novog Sada. Prema članu 17. korisnik je dužan da plati cenu za svaki započeti sat parkiranja, dok je članom 22. navedene odluke propisano između ostalog da korisnici koji postupe suprotno članu 17. stav 2 Odluke su dužni da plate doplatnu parking kartu prema cenovniku preduzeća.

Iz citiranih odredbi Odluke o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Novog Sada i Zakona o komunalnim delatnostima proizilazi da je pogrešan zaključak drugostepenog suda da je doplatna karta na osnovu Odluke o javnim parkiralištima suprotna odredbama Zakona o obligacionim odnosima i da predstavlja ugovornu kaznu. Pogrešan je i zaključak drugostepenog suda da nije od značaja činjenica što Odluka o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Novog Sada koja se u konkretnom slučaju primenjuje nije proglašena neustavnom niti stavljena van snage, jer upravo suprotno, iz činjenice da navedena odluka od strane Ustavnog suda nije proglašena neustavnom, odnosno nije utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom proizilazi da je tužilac izdavanjem doplatne karte, kada korisnik ne plati cenu parkiranja, primenio ovlašćenja koja ima u smislu navedene odluke.

S obzirom da je drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava propustio da utvrdi da li je tužena platila deo tužiočevog potraživanja, odnosno da li je prilikom podnošenja predloga za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave tužilac imao u vidu određenu uplatu tužene po opomeni koja je prethodila podnošenju predloga za dozvolu izvršenja na osnovu verodostojne isprave, što može imati uticaja na odluku o visini tužbenog zahteva, to je pobijana odluka ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Kako odluka o troškovima postupka zavisi od ishoda odluke u pogledu glavne stvari to je ukinuta presuda i u pogledu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja na osnovu člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić