U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Suzana Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Rade Vukadinović, advokat iz ..., radi poveravanja dece, izdržavanja, uređenje, način i održavanje ličnih odnosa, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 broj 235/19 od 28.05.2019. godine, na sednici održanoj dana 12.12.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 broj 235/19 od 28.05.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P2 broj 53/18 od 29.03.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i maloletna deca parničnih stranaka VV i GG poverena su na samostalno vršenje roditeljskog prava ocu AA. Stavom drugim izreke, određen je način održavanja ličnih odnosa između tužene BB i zajedničke dece parničnih stranaka, na način bliže opisan stavom drugim izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, naloženo je tuženoj da mesečno doprinosi izdržavanju maloletne dece sa iznosom od po 3.000,00 dinara, koji će iznos uplaćivati poštanskom uputnicom na ime tužioca 05-og u mesecu za tekući mesec. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 broj 235/19 od 28.05.2019. godine, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), pa je našao da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema obrazloženju prvostepene odluke, nakon sprovedenog dokaznog postupka, a polazeći od sintetizovanog izveštaja Centra za socijalni rad „...“ i Centra za socijalni rad „...“, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 77. stav 3. Porodičnog zakona, zaključio da je u najboljem interesu maloletne dece da budu poverena na čuvanje i vaspitavanje tužiocu iz razloga što ona od prestanka zajednice života tužioca i tužene borave u kući svog oca – tužioca, u kojoj su usvojila dnevnu rutinu, pa se ovakvom odlukom čuva kontinuitet u njihovom odrastanju. Takođe, prvostepeni sud je imao u vidu da deca pohađaju predškolsku ustanovu „...“ koja se nalazi u ..., gde žive sa ocem, i da su sa svojim vršnjacima ostvarili adekvatne vršnjačke relacije. Nadalje, konstatovano je da su sva materijalna, emocijalna i stambena pitanja koja su od uticaja na pravilan razvoj maloletne dece adekvatno obezbeđena u mestu gde sada žive. Sa druge strane, smatrajući da je neophodno da maloletna deca ostvaruju kontakt sa majkom, prvostepeni sud je stavom drugim izreke uredio način održavanja ličnih odnosa između tužene majke i maloletne dece, na taj način što je predviđeno da će maloletna deca boraviti kod tužene svakog prvog i trećeg vikenda u mesecu, od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, sa obavezom majke da preuzima i vraća decu u označeno vreme ispred porodične kuće oca u ..., drugi dan Božića, drugi dan Uskrsa, na dan krsne slave porodice majke, te tokom zimskog i tokom letnjeg raspusta u trajanju od 7, odnosno 15 dana, smatrajući da je ovakav način uređenja ličnih odnosa u interesu maloletne dece. Takođe, polazeći od odredbi članova 154., 160. stav 2., 160. stav 3. te 162. stav 3. Porodičnog zakona, prvostepeni sud je odlučio i o visini doprinosa za izdržavanja koja je u obavezi da plaća tužena, vodeći računa o činjenici da ona nije zaposlena, ali da jeste radno sposobna i da je u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletne dece.

Apelacioni sud u Nišu je svojom presudom Gž2 broj 235/19 od 28.05.2019. godine, potvrdio prvostepenu presudu, prihvatajući u svemu obrazloženje prvostepenog suda i ocenjujući navode izjavljenih žalbi kao neosnovane.

Pravilno su nižestepeni sudovi postupili kada su doneli odluku da maloletna deca budu poverena tužiocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Porodičnim zakonom („Službeni glasnik RS“ broj 18/05...6/15) članom 77. stavom 3. propisano je da jedan roditelj vrši roditeljko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava. Članom 270. Porodičnog zakona, propisano je da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Konvencijom o pravima deteta propisano je da se u svim postupcima koji se odnose na prava dece, bez obzira ko preduzima ili vodi ove postupke, mora voditi računa o onome što je najbolji interes deteta. Takođe, ovo načelo implementirano je i kroz odredbe Porodičnog zakona koji u članovima 6. i 266. nameće svakome pa i sudu, obavezu da se u sporovima za zaštitu prava deteta i vršenje roditeljskog prava rukovodi najboljem interesu deteta.

U konkretnom slučaju, o roditeljskim kapacitetima parničnih stranaka izjašnjavao se kako Centar za socijalni rad u prebivalištu tužioca – oca, tako i Centra za socijalni rad u prebivalištu majke – tuženog. Na onovu ovih nalaza, te na osnovu sintetizovanog nalaza, procenjeno je da su oba roditelja podobna da samostalno vrše roditeljsko pravo, što znači da su u stanju da prepoznaju sve potrebe dece i da adekvatno na njih reaguju. Međutim, činjenično stanje je takvo da deca od rođenja žive u ..., u prebivalištu oca, da su razvila određenu rutinu u smislu da tamo pohađaju predškolsku ustanovu u kojoj imaju odgovarajuće relacije sa svojim vršnjacima, da su prihvaćena u sredini u kojoj žive, te da otac na odgovarajući način ispunjava sve svoje roditeljske dužnosti. Kod takvog stanja stvari, Vrhovni kasacioni sud prihvata ocenu nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece da ostanu da žive u domaćinstvu svog oca i da ocu budu poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava. Takođe, važno je naglasiti da se ovom odlukom tužena ne lišava roditeljskog prava, te da je njena uloga kao majke u odrastanju nesumnjivo od izuzetnog značaja, pri čemu ovu ulogu ona može adekvatno ostvariti i u situaciji kada su deca poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a prevashodno kroz svakodnevnu komunikaciju i širok model viđanja koji je ustanovljen nižestepenim odlukama.

Iz svih prethodno datih razloga, Vrhovni kasacioni sud smatra revizijske navode tužene kojima se ukazuje da je u najboljem interesu maloletne dece bilo da budu poverena njoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, neosnovanim, zbog čega je revizija i odbijena kao neosnovana primenom odredbe člana 414. stav 1.ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić