Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića i Vesne Popović, članova veća, u parnici tužioca AA iz .., čiji je punomoćnik Ružica Filipović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Visoki savet sudstva – Osnovni sud u Vranju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2811/18 od 18.12.2018. godine, u sednici od 05.09.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2811/18 od 18.12.2018. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 2811/18 od 18.12.2018. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju Prr 81/18 od 25.04.2018. godine, obavezana je tužena da na ime novčanog obeštećenja za štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Opštinskog suda, sada Osnovnog suda u Vranju I 424/08 na ime razlike zarade i naknade zarade, iznos od 35.734,71 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom, na ime parničnih troškova iznosa od 7.694,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškove izvršenja iznos od 5.130,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 25.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Viši sud u Vranju je presudom Gž 2811/18 od 18.12.2018. godine, odbio žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u pogledu glavnog potraživanja i na ime troškova izvršenja u iznosu od 5.130,00 dinara i troškove parničnog postupka. Preinačena je prvostepena presuda u pogledu odluke o kamati na troškove izvršnog postupka tako što se obavezuje tužena da tužiocu na troškove izvršnog postupka u iznosu od 5.130,00 dinara plati zakonsku zateznu kamatu od 29.01.2018. godine do konačne isplate, dok se odbija zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove izvršnog postupka za period od 11.03.2008. godine do 29.01.2018. godine. Preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što se obavezuje tužena da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kako je izrekom navedeno. Odbijaju se zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova prvostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude, zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14). Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. Rešenjima Apelacionog suda u Nišu na koja se u reviziji poziva, ukinute su prvostepene presude zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka. Rešenja Višeg suda u Leskovcu, na koja se revizijom ukazuje, ne odnose se na isti činjenični i pravni osnov kao pobijano rešenje, s obzirom da se odnose na povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim postupcima. Sentenca iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržg 1071/2015, na koju revizija ukazuje, odnosi se na naknadu materijalne štete po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, prema tada važećim odredbama Zakona o uređenju sudova, a ne na naknadu materijalne štete u parničnom postupku, koja je dosuđena primenom Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i to u situaciji kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom predmetu u kome je izvršni dužnik društveno pravno lice, kao u konkretnom slučaju. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 29.01.2018. godine tužilac je tražio naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 48.558,78 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, koliko iznosi vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.

Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP je propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.

Preinačenje odluke o kamati i troškova spora nisu od uticaja na dozvoljenost revizije, budući da zahtevi za isplatu kamate i troškove spora predstavljaju sporedna potraživanja u parnici, te je isključena primena novelirane odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Tužiocu ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić