U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca Centra za socijalni rad Vladičin Han, protiv tuženog AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kačenkov advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o revizijama tuženog izjavljenim protiv presuda Apelacionog suda u Nišu Gž2 201/2018 od 17.05.2018. godine i Gž2 98/2019 od 05.03.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane revizije tuženog izjavljene protiv presuda Apelacionog suda u Nišu Gž2 201/2018 od 17.05.2018. godine i Gž2 98/2019 od 05.03.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po revizijama.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 109/17 od 26.12.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužica Centra za socijalni rad Vladičin Han i zabranjeno tuženom AA iz sela ..., Opština ... dalje uznemiravanje BB iz ..., zabranjeno tuženom da BB prilazi na udaljenost bližu od 100 m i zabranjen tuženom pristup u prostor oko mesta stanovanja BB. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 201/2018 od 17.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 109/17 od 26.12.2017. godine u prvom stavu izreke, u delu koji se odnosi na zabranu daljih uznemiravanja BB iz ... . Stavom drugim izreke, ista presuda je ukinuta u preostalom delu prvog stava i drugom stavu izreke, i u tim delovima predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Presudom Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 130/18 od 22.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca Centra za socijalni rad Vladičin Han i zabranjeno tuženom AA iz ... da prilazi BB na udaljenost bližu od 100 m i da pristupa u prostor oko mesta njenog stanovanja. Stavom drugim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 98/2019 od 05.03.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 130/18 od 22.10.2018. godine u prvom stavu izreke.

Protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio revizije zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenim revizijama, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tuženog nisu osnovane.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijskim navodima da je drugostepeni sud doneo presude bez razloga o bitnim činjenicma i da su dati razlozi nejasni i protivrečni, kao i da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost presuda sa materijalnim dokazima, koje revident podvodi pod razlog za reviziju predviđen članom 407. stav 1. tačka 3. ZPP, u suštini se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. navedenog zakona. Međutim, označena bitna povreda odredaba parničnog postupka u članu 407. stav 1. tačka 2. ZPP nije predviđena kao razlog za reviziju.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vanbračnoj zajednici tuženog i BB koja je sa prekidima trajala od 1997. do 2009. godine rođeno je dvoje dece - VV (rođen ...1998. godine) i maloletni GG (rođen ...2003. godine). Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 97/13 od 28.05.2013. godine odlučeno je da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo u odnosu na tada maloletnog VV i da će BB samostalno vršiti roditeljsko pravo u odnosu na maloletnog GG. Istom presudom uređen je način održavanja ličnih odnosa dece sa roditeljem sa kojim ne žive i odlučeno da će otac - tuženi dovoditi tada malolenog VV i preuzimati maloletnog GG. Prilikom preuzimanja maloletnog GG, koji odbija odlaske sa ocem, tuženi je vređao BB o čemu je ona obavestila organ starateljstva i policijsku stanicu u Vladičinom Hanu. Počev od 2016. godine maloletni GG odlazi na psihološke tretmane zbog stanja povišene strepnje i ispoljenih simptoma hronične anksioznosti, izazvanih otporom viđanju sa ocem, koji su prouzrokovali i primarno noćno mokrenje (enurezu). Upućene uvrede prilikom pokušaja preuzimanja maloletnog GG izazvale su akutnu stresogenu reakciju kod BB, pa je ona tim povodom zatražila pomoć neuropsihijatra. Protiv BB u toku je postupak izvršenja pravnosnažne sudske presude kojom je odlučeno o načinu održavanja ličnih odnosa maloletnog GG i tuženog. U tom izvršnom postupku sud je BB izrekao dve novčane kazne i naložio joj da omogući održavanje ličnih odnosa oca i sina. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Surdulici - Sudska jedinica u Vladičinom Hanu P2 43/18 od 17.05.2018. godine izmenjen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog GG i tuženog utvrđenog ranijom sudskom odlukom, i određeno da će se njihovi lični odnosi održavati u prostorijama organa starateljstva u Surdulici i Vladičinom Hanu naizmenično svakog prvog i trećeg četvrtka u mesecu od 10 do 12 sati.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a stavom drugim iste odredbe da se nasiljem u porodici naročito smatra i vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Prema stavu 3. tačka 4. ove odredbe, članovima porodice u smislu stava 1. tog člana smatraju se i bivši vanbračni partneri.

Uvredama upućenim bivšoj vanbračnoj partnerki tuženi je narušio njeno spokojstvo i izazvao akutnu stresogenu reakciju, a takođe je uticao i na duševno zdravlje maloletnog GG, kao posredne žrtve takvog njegovog ponašanja. Vređanje je u zakonu izričito predviđeno kao vid nasilja u porodici i ono opravdava izrečene mere zaštite od nasilja propisane članom 198. stav 2. tačke 3-5 Porodičnog zakona.

Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se osporava pravilnost primenjenog materijalnog prava.

Utvrđena činjenica da je tuženi, prilikom pokušaja preuzimanja maloletnog GG, vređao svoju bivšu vanbračnu partnerku (zbog stava da se dete tako ponaša pod njenim uticajem), potvrđuje postojanje ponašanja koje se po samom zakonu smatra nasiljem u porodici. Okolnost da tuženi nije osuđen za krivično delo nasilja u porodici nema značaja, jer izostanak krivičnog postupka i pravnosnažne osuđujuće presude za označeno krivično delo ne isključuje postojanje porodičnog nasilja i pravo na građanskopravnu zaštitu žrtve u skladu sa članovima 197-200 i članovima 283-289 Porodičnog zakona. Akutna stresogena reakcija ustanovljena kod BB potvrđuje da je njeno spokojstvo ugroženo navedenim ponašanjem tuženog i opravdava izrečene mere zaštite od nasilja u porodici, kao preventivnog sredstva, bez obzira na njen lični stav da se oseća sigurnom i da ne prihvata predlog organa starateljstva za smeštaj u sigurnu kuću.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu trošova tog postupka, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić